Svetski Dan žrtava Holokausta je 27. januara, ali Srbija ga obeležava danas

Međunarodni Dan sećanja na žrtve Holokausta (nacističkog genocida nad evropskim Jevrejima) obeležava se 27. januara. Tog dana je 1945. ruska Crvena armija oslobodila najveći i najsmrtonosniji nacistički logor – Aušvic.

Zvaničnici Srbije i Grada Beograda danas su polagali sveće na spomeniku žrtavama Holokausta na Starom sajmištu.

Zašto se u Srbiji obeležava 22. aprila?

Obeležavanje Dana sećanja na žrtve Holokausta 22. aprila je nasleđe još iz vremena Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Datum 22. april odabran je jer je na taj dan 1945. grupa zatočenika u Sistemu ustaškog logoru Jasenovac napravila proboj. Od 600 zatočenika koji su krenuli u proboj logora u Donjoj Gradini, preživelo je njih 107. Istog dana je i 176 zatvorenika izvelo proboj iz jasenovačkog logora Kožara, ali ih je preživelo samo 11.

Kontroverze oko toga zašto je 22. april izabran za Dan sećanja na žrtve Holokausta, a ne kao zaseban Dan sećanja na jasenovačke žrtve, traju decenijama. Istoričari su uglavnom saglasni da su ovim komunističke vlasti napravile kompromis kako bi se očuvalo jednistvo u novoj državi, odnosno da se ne bi sa dva datuma sećanja (27. januar i 22. april) podsećalo na to da je ustaški logor prvenstveno bio namenjen Srbima.

Šta se dogodilo u Jasenovcu?

Sistem logora Jasenovac osnovan je u avgustu 1941. godine, a rasformiran je tek u aprilu 1945. godine, posle povlačenja ustaša i rasformiranja Nezavisne države Hrvatske. U okviru njega postojalo je više podlogora za muškarce i žene, a Jasenovac je specifičan po tome što je jedini imao zaseban dečiji logor.

Jasenovac je jedini logor tokom Drugog svetskog rata koji nisu osnovali i vodili nemački nacisti, već je formiran po naredbi fašističkog vođe NDH Ante Pavelića. Stvaranje logora, upravljanje i nadzor bilo je povereno Vjekoslavu Maksu Luburiću, a svi ostali komandanti u njemu i čuvari bili su hrvatski nacisti.

Nemoguće utvrditi tačan broj žrtava

Istoričari nisu saglasni oko broja žrtava u Jasenovcu zato što su mnogi tragovi pre zatvaranja logora uklonjeni, a većina žrtava je kremirana, zbog čega je nemoguće ustanoviti tačan broj.

Na osnovu izveštaja nekoliko komisija koje su od 1950. do 1975. prekopavale i forenzički ispitivale teren, kao i na osnovu zvaničnih izveštaja koje je ustaška komanda NDH slala nacističkoj centrali u Nemačkoj – smatra se da je u Jasenovcu ubijeno oko 600.000 ljudi. Među njima je najviše bilo Srba, oko 25.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada Roma. U Jasenovcu je ubijeno i nekoliko hiljada Hrvata koji nisu želeli da budu lojalni ustaškom režimu.

Državna bezbednost lovila upravljače Jasenovca

Državna bezbednost SFRJ imala je sve do kraja sedamdesetih godina posebno odeljenje koje je bilo zaduženo za lociranje i likvidaciju nacista koji su pobegli iz Jugoslavije po završetku Drugog svetskog rata, a osuđeni su u odsustvu.

Pokušaj atentata na Ante Pavelića izveden je u Buenos Ajresu 10. aprila 1957, simbolično na proslavi Dana nezavisnosti hrvatske (ustaške) emigracije u Argentini. U Pavelića je pucao agent DB-a Blagoje Jovović, inače rođak ustaškog vođe koji je početkom rata pristupio partizanima. Iako je preživeo, Pavelić se od posledica ranjavanja nikada nije oporavio i preminuo je u Madridu dve godine kasnije.

Vjekoslav Maks Luburić živeo je posle rata pod lažnim imenom Vinsent Perez u Španiji. Ubio ga je 1969. godine agent Udbe Ilija Stanić ubodom nožem u srce.

V. Ž./Kompas