Dan kada je Beograd postao srpski, a ostao turski: Kako je knez Mihailo diplomatijom oslobodio Srbiju

Na Beogradskoj tvrđavi (Kalemegdan) je 1867. godine pročitan je sultanski ferman, a poslednji turski zapovednik Beograda Ali Riza-paša je simbolično predao ključeve grada srpskom knezu Mihailu Obrenoviću. Predaja Beograda je formalno obavljana od 6. do 16. aprila.

Beograd je završetkom predaje postao defakto (činjenično) nezavisan, ali je ustvari de jure (pravno) i dalje bio pod turskom vlašću i formalno pod upravom Ali Riza-paše. Uprkos tome, proslava je u gradu, navode istorijski zapisi, trajala tri dana. Knez Mihailo je predaju ključeva predstavio kao političku pobedu, iako se turska zastava godinama kasnije i dalje viorila iznad Kalemegdana.

Sve počelo ubistvom na Čukur česmi

Sukobi srpskog naroda sa Osmanlijama intenizivirani su od 1862. godine, kada je na beogradskoj Čukur česmi turski vojnik ubio srpskog dečaka Savu Petkovića posle svađe zbog čekanja u redu jer je mlaz vode bio slab tog dana. Srpski žandarmi su odmah uhapsili turskog vojnika, što je dovelo do oružanog sukoba koji je trajao celu noć, a potom se proširio na celu Srbiju.

Knez Mihailo je 1864. tražio smirivanje i diplomatske pregovore u kojima je tražio od Osmanlija da napuste većinske srpske gradove. Njegov izaslanik Filip Hristić je otišao u London da pregovara za pomoć zapadnih zemalja u slučaju da Osmanlije ne pristanu da mirno povuku vojsku.

Dogovor predstavljen kao pobeda

Veliki vezir Ali Riza-paša je krajem 1866. javio Mihailu da je sultan Abdul Aziz odlučio da Srbiji ustupi sve gradove u kojima se nalaze otomanske posade, ali pod uslovom da se u njima uz srpsku i dalje vijori turska zastava.

Knez Mihailo je pristao na ovaj uslov i otputovao je u Carigrad (Konstantinopolj, danas Istanbul) da lično primi ferman od sultana. Po povratku iz Carigrada knezu je napravljen svečani doček na ulicama Beograda, a tadašnje novine zabeležile su da je u njegovu čast priređena i bakljada.

Posle Beograda „pali“ i drugi gradovi

Ceremoniji predaje ključeva prisustvovale su srpske i turske vlasti, a ferman sultana je svečano pročitan na oba jezika. Potom se knez Mihailo popeo na konja i svečano ušetao u grad, a sa Kalemegdana je ispaljena počasna topovska paljba. Turska straža je potom svečano predala dužnost srpskom kapetanu Svetozaru Garašaninu.

Posle Beograda su Osmanlije redom svečano predale Šabac (ključeve primio pešadijski kapetan Lazar Cukić), Smederevo (ključeve primio major Ljubomir Uzun-Mirković), Kladovo (ključeve primio artiljerijski kapetan Milutin Jovanović)…

Poslednji odred turskih vojnika napustio je po dogovoru Beograd do kraja aprila, a sa njim i komandant Ali Riza-paša.

Kad diplomatija zameni rat

Istoričari veruju da je diplomatija kneza Mihaila skratila rat protiv Turske na Balkanu i spasila mnogobrojne živote koji bi bili izgubljeni. Konačno oslobađanje Balkana od Turske usledilo je tek u 20. veku, ali je Srbija bila prva država koja se potpuno oslobodila Osmanlijske vlasti.

V. Ž./Kompas