Da li treba oporezovati štetne namirnice

Studija Fondacije “Osvaldo Kruz” iz Rio de Žaneira utvrdila je da bi se u zemljama poput Sjedinjenih Država i Velike Britanije čak svaka sedma smrt mogla pripisati ishrani sa mnogo industrijske hrane. Našli su, kažu, jasnu vezu – što se više kalorija unosi kroz industrijski obrađenu hranu, to veći rizik od prerane smrti.

Šta je “obrađena harana”

Svaka namirnica je do neke mere obrađena, samim tim što je uzgojena. Ipak, “ultra-obrađena” hrana često se pominje kao uzročnik tegoba. Univerzitet u Sao Paulu podelio je hranu u četiri grupe:

• Prva je (skoro) neobrađena hrana, recimo sveže voće, povrće, sveže meso, jaja.
• Drugo su obrađeni dodaci poput nekih ulja, soli, šećera.
• U trećoj grupi su konzervirano voće i povrće, suhomesnato, hleb, sir.
• U četvrtoj grupi, takozvanoj “ultraobrađenoj hrani” je sve ono što se spravlja industrijski uz derivate od masnoća, gustina i proteina, dodavanje veštačke boje, pojačivača ukusa i konzervansa.

Posledice

Ovakve namirnice povezane su sa 32 bolesti ili uticaja na zdravlje, od gojaznosti preko dijabetesa i srčanih oboljenja, sve do tumora i kognitivnog popuštanja. Od osam zemalja koje su poredili brazilski naučnici, upravo one u Latinskoj Americi imaju najmanji udeo isuviše obrađene hrane u ishrani stanovnika. Sledstveno, manje je i prevremenih smrti, tvrde naučnici. Na suprotnom polu su anglosaksonske zemlje – Australija, Kanada, Britanija i SAD.

Da li je porez rešenje

 Nilson i njegova grupa istraživača zato se zalažu da se stvari obrnu, to jest da države podrže zdraviju ishranu i da se jače oporezuju zašećerena hrana i pića. “U Brazilu smo kao deo reforme ishrane uveli nultu poresku stopu za svežu ili minimalno obrađenu hranu”, kaže on.

J.G. / Vreme

Više o ovoj temi čitajte OVDE.