Da li je uspeo bojkot trgovinskih lanaca?

Prethodno su potrošači bili pozvani da na jednodnevne, kao i sedmične bojkote. Poreska uprava navodi da su jednodnevni bojkoti uspeli da smanje broj fiskalnih računa za četvrtinu.

Prvi poziv za bojkot građani su dobili 24. januara od studenata. Preciznije, studenti su pozvali na generalni štrajk. Tada je u pet najvećih trgovinskih lanaca – Delhaize (Maksi i Shop and go), Merkator (Roda i Idea), DIS, Univereksport i Lidl, broj izdatih fiskalnih računa opao sa 1.148.024 na 879.204.

Ukupan promet smanjen je sa 1.439.591.056 na 1.042.264.080 dinara.

Novi bojkot

Nakon toga, Efektiva je pozvala na novi bojkot 31. januara, što je dovelo do smanjenja broja fiskalnih računa sa 1.137.840 na 851.485 tog dana, uz pad prometa sa 1.328.511.156 na 913.844.874 dinara.

Međutim, duži bojkot od 10. do 14. februara nije pokazao značajne rezultate, jer broj fiskalnih računa i promet nisu znatno opali- tako bar pokazuju podaci Poreske uprave.

Profesor Ljubodrag Savić smatra da je teško održati dugoročan bojkot, jer mnogi potrošači moraju da obavljaju kupovinu.

“Na jedan dan, svi mogu da se uzdrže od kupovine, ali čitava nedelja za mnoge je izazov. Možda neko i nije hteo ništa da kupi u tom periodu, ali je morao”, kaže Savić.

Sumnja u tačnost podataka

Dejan Gavrilović iz Efektive, s druge strane, sumnja u tačnost podataka Poreske uprave, tvrdeći da je smanjenje prometa bilo veće nego što je zvanično saopšteno.

“Po podacima Poreske uprave, ispada da su i promet i broj fiskalnih računa manji za po četiri odsto. S druge strane, mi smo dobijali informacije da se u trgovinama beleži pad od bar 20 procenata. Nama su iz DIS-a zvanično odgovorili da otpuštaju radnike zbog smanjenog prometa, pa kakvo je onda stanje u marketima kojih ima daleko više na tržištu? Zaista verujem da Poreska uprava nije dostavila prave podatke”, kaže Gavrilović.

Nova ekonomija

Više o ovome pročitajte na: