Da li je osobama sa hendikepom u Srbiji obezbeđeno ravnopravno glasanje na izborima?
Osobe sa hendikepom u Srbiji svakodnevno nailaze na brojne prepreke, od onih fizičkih do birokratskih. Situacija nije ništa drugačija ni kada govorimo o glasanju, jer je većina biračkih mesta neadekvatna za korisnike kolica, dok slepe osobe nemaju garanciju tajnosti glasanja.
Foto: Envato
Brojne institucije u našoj zemlji nemaju adekvatne prilaze i njihova arhitektura nije prilagođena osobama sa hendikepom, a pre svega korisnicima kolica. Zbog toga su im, svesno ili nesvesno, brojna prava uskraćena. Jedno od tih prava jeste i pravo glasanja na izborima.
Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije (AIA) Milan Janković za Danas objašnjava da jednom delu osoba sa hendikepom nije potreban nikakav vid podrške, a da se to, pre svega, odnosi na osobe koje nemaju motoričku vrstu hendikepa. „Kada su u pitanju ostale osobe, kojih je više, sporadično im je obezbeđena mogućnost da ravnopravno glasaju kao i ostatak biračkog tela“, ukazuje on.
„Veliki broj glasačkih mesta nije pristupačan korisnicima kolica i osobama sa motoričkim hendikepom. Mi smo nasumičnim uvidom na 10 ili 12 mesta utvrdili da većina nije pristupačna, odnosno da korisnici kolica ne bi mogli samostalno da pristupe biračkom mestu“.
Najviše ugrožene slepe osobe
„Najviši nivo ugroženosti, kada je u pitanju glasačko pravo, imaju osobe koje ne vide. Oni se oslanjaju na podršku personalnog asistenta i ne mogu da provere da li je neko ko je u toj ulozi zaokružio onaj broj na listiću koji njima odgovara“, ukazuje Janković. Za takve slučajeve, kako dodaje, u Srbiji nije razvijena adekvatna podrška.
Prema njegovim rečima, rešenja poput modula sa brajevim pismom, koji bi omogućili slepim osobama da glasaju bez pomoći, nisu implementirana u Srbiji.
Janović podseća da postoji vodič za članove biračkog odbora, koji je kreirala Republička izborna komisija (RIK), a koji se odnosi na podršku glasanju osobama sa invaliditetom. „Međutim, taj vodič je usmeren uglavnom na podršku osobama sa vidljivom vrstom hendikepa, dok ne obuhvata osobe sa različitim drugim vrstama hendikepa“, ukazuje on.
Problem na koji se godinama upozorava
Član Gradske izborne komisije (GIK) Zoran Alimpić navodi da otežano glasanje osoba sa invaliditetom predstavlja jedan od problema na koji se godinama upozorava.
„Međutim, nadležni organi i Izborne komisije nisu do sada u dovoljnoj meri bili posvećeni rešavanju ovih problema i stvaranju uslova da i lica sa različitim stepenom i oblikom invaliditeta mogu ravnopravno da pristupe glasačkim mestima i da glasaju uz obezbeđenje tajnosti“, ukazuje on.
Prema njegovim rečima, u preporukama OEBS-a, odnosno ODIHR-a iz februara ove godine traži se da se olakša pristupačnost i nezavistan pristup glasačima sa invaliditetom.
Usled teške bolesti, starosti ili invaliditeta moguće glasanje van biračkog mesta
„Oni o tome treba da obaveste lokalnu izbornu komisiju najranije 72 sata pre dana glasanja, a najkasnije do 11 sati na dan glasanja, odnosno birački odbor na dan glasanja, najkasnije do 11 sati“, podseća Alimpić.
Ipak, prema njegovim rečima, u praksi ne ide uvek sve kako treba… „Neretko se događa da Birački odbori ne uspeju da obiđu sve takve birače i nema garancija da će svi birači koji se prijave za glasanje van biračkog mesta zaista uspeti i da glasaju“, napominje Alimpić.
On ističe i da je Zakon o izboru narodnih poslanika predvideo mogućnost da birač koji nije u stanju da sam popuni glasački listić ima pravo da glasa na biračkom mestu uz pomoć pomagača kojeg sam odredi da umesto njega, onako kako mu naloži, popuni glasački listić.
Kompas/Danas