Da li je fiksni kurs dinara dugoročno održiv?
Pad investicija, turizma i doznaka, u kombinaciji sa sve većem jazu između uvoza i izvoza, istrošenim modelom rasta ekonomije, kao i odsustvom radne snage bi izvršili neodrživ pritisak na kurs dinara.
(Foto: Vladimir Živanović, Kompas)
Klimav fiksni kurs
Ukoliko pritisci na dinar opstanu, sledi scenario koji neće biti jednostavan za prevazilaženje – dodatni pad bruto društvenog proizvoda, uvećanje javnog duga iznad dozvoljene granice, uvećanje deficita, ali i promene u cenama za stanovništvo.
Prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora sa FEFA fakulteta, Srbija je došla u situaciju „da se ne zna da li je gore da se dira ili ne dira kurs dinara”.
A kako bi se “dirao” kurs valute koji je fiksan?
NBS u zavisnosti od toga da li ima viša dinara ili evra na tržištu od 2009. godine prodaje ili kupuje devize da bi kurs bio na oko 117 dinara za evro.
U martu se ova situacija sa dinarom zaoštrila, bile je pojačane tražnje za evrima, a u aprilu, od početka godine zabeleženo je nominalno slabljenje dinara prema evru za 0,2 odsto.
Kurs – prava slika ekonomije
Šta možemo da očekujemo ako podaci iz platnog bilansa budu počeli i više da se pogoršavaju? Prema rečima Radosavljevića – pritisak na kurs.
Zbog odbijanja da u ekonomskoj politici na ovaj način pomogne domaću privredu okrenutu izvozu, stiče se utisak da su vlasti zadovoljne trenutim položajem Srbije, gde je fiksni kurs, zajedno sa modelom rasta omogućio iznošenje ogromnog rudnog bogatstva zemlje, nedodirljiv status uvoznika koji iznose profite, a domaće investicije u bezizlaznom položaju.
Nova ekonomija