Da li i vas brine zagađenje u Srbiji: Loš kvalitet vazduha odgovoran za 6.000 smrtnih slučajeva
U Srbiji, na godišnjem nivou više od 6.000 smrtnih slučajeva je povezano sa zagađenjem vazduha, a od toga trećina u Beogradu. Globalno, preko 8 miliona ljudi svake godine umre usled izlaganja vazduhu lošeg kvaliteta.
Tokom 2023. samo sedam zemalja ispunilo je standarde kvaliteta vazduha koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija. (Ilustrativna fotografija, Envato)
Otežavajuća okolnost kod zagađenja vazduha je da mi često ni ne možemo da sami primetimo kada je vazduh zagađen, pa nismo svesni u kojoj meri smo izloženi vazduhu lošeg kvaliteta, piše Daily Green.
Da stvarno jesmo izloženi zagađenom vazduhu pokazuje i treći izveštaj o kvalitetu vazduha Nacionalne ekološke asocijacije. Prema izveštaju Vazduh 2023. vazduh je u Srbiji bio prekomerno zagađen u 18 mesta tokom prošle godine.
Stavovi građana Srbije o zagađenju vazduha
Tokom marta, portal Daily Green je sproveo anketu o stavovima građana, da li i koliko se informišu, kao i da li nešto preduzimaju kako bi se zaštitili od zagađenog vazduha.
Više od polovine učesnika ankete smatra da je vazduh u mestu u kome žive veoma zagađen, a skoro trećina smatra da je zagađen. Ono što posebno zabrinjava je da preko 75% ispitanika smatra da se u poslednje 3 godine kvalitet vazduha pogoršao.
Preko 60% građana redovno ili često prate kakav je kvalitet vazduha, a za to najčešće koriste specijalizovane aplikacije u skoro 55% slučajeva i internet u preko 22% slučajeva.
Preko 92% anketiranih smatra da kvalitet vazduha veoma utiče na naše zdravlje.
Mere zaštite
Kada su u pitanju preporuke i mere zaštite, preko 50% ispitanika se tih preporuka pridržava samo ponekad. Preko 30% ispitanika ne zna da postoje takve preporuke ili ih nikad ne primenjuje.
Od konkretnih mera koje spadaju u preporuke da se zaštitimo od zagađenja vazduha, većina ispitanika, preko 50%, se trudi da smanji boravak napolju što nije dovoljno pri višim nivoima zagađenja vazduha. Dodatno, skoro 20% ni ne zna koje bi mere trebalo da primene da se zaštite o zagađenja vazduhom.
Neophodna dodatna edukacija
Zašto je to tako možda daje odgovor na pitanje o neophodnosti dodatne edukacije u vezi teme zagađenja vazduha. Preko 80% odgovorilo je potvrdno i to za celu populaciju, a još skoro 15% takođe potvrdno s tim da smatraju da fokus treba da bude na donosiocima odluka.
Takođe, građani nisu u dovoljnoj meri upoznati sa relevantnim dokumentima kada je u pitanju borba protiv zagađenja vazduha. Manje od 20% odgovorilo je potvrdno da zna da ovakva dokumenta postoje i da im je poznat njihov sadržaj.
Ono što se ističe kao najznačajniji zaključak jeste da postoji potreba za dodatnom edukacijom u vezi ove teme posebno kada su u pitanju mere kojima možemo da se zaštitimo od zagađenja vazduhom.
Kompas/Daily Green