Da li će Ursula fon der Lajen i ovoga puta pohvaliti vlasti Srbije?

Izjave u kojima je hvalila vlast za napredak u oblastima vladavine prava i demokratije svaki put su izazivale sve više kontroverzi jer su davane u kontekstu dugotrajnih kriza u tim oblastima, bilo da se radi o izbornim uslovima, medijskom pluralizmu ili nezavisnosti pravosuđa.

Zbog toga su izazivale negativne reakcije velikog dela javnosti, uključujući i one koji su smatrao Evropsku uniju saveznikom u borbi za ove vrednosti, navodi European Western Balkans (EWB) u tekstu pod naslovom „Istorija nezasluženih pohvala“.

Ursula fon der Lajen 15. oktobra ponovo dolazi u Srbiju, a reforme koje je vlast obećala u decembru prošle godine kako bi otvorila novi klaster, uključujući izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i reviziju biračkog spiska, još nisu sprovedene, konstatuje se u analazi koju prenosi FoNet.

U međuvremenu, zemlja se gotovo godinu dana suočava s protestima nakon pada nadstrašnice u Novom Sadu, tragedije koja je na velika vrata uvela pitanja netransparentnosti institucija, nepoštovanja procedura i korupcije. Reakcija vlasti na proteste postajala je sve represivnija kako je godina odmicala. Javnost s nestrpljenjem očekuje da vidi da li će komentari predsednice Evropske komisije u sredu bolje odražavati trenutni politički kontekst ili će izazvati još jedan talas nezadovoljstva među proevropski orijentisanim građanima koji su kritični prema vlasti.

2021. govorila o neverovatnom napretku

Portal EWB podseća da je Fon der Lajen tokom svoje prve posete Beogradu u okviru zapadnobalkanske turneje 2021. godine izjavila da pozdravlja snažno usmerenje Srbije ka temeljnim reformama. „Zahvaljujem vam na koracima koje ste preduzeli. Ovo je velika stvar. Iza vas je mnogo napornog rada. Taj trud se isplati. Neverovatno je videti ovaj napredak“, rekla je tada Fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

U trenutku kada je to govorila, srpski parlament je bio bez opozicionih stranaka, koje su bojkotovale parlamentarne izbore prethodne godine, pozivajući se na nefer izborne uslove. Dijalog između vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova (uz posredovanje Evropskog parlamenta) bio je u toku, ali je doneo vrlo malo konkretnih rezultata.

Budući izbori u Srbiji, a posebno oni iz decembra 2023. godine, nastavili su da izazivaju brojne kontroverze i kritike posmatrača. Parlament bez opozicije usvojio je krajem 2021. promene Ustava čiji je cilj bio povećanje nezavisnosti pravosuđa, za šta je Srbija nagrađena otvaranjem novog klastera poglavlja u pregovorima sa EU, što je ujedno bio i poslednji put da se to dogodilo.

U izveštaju Evropske komisije za 2024. godinu navodi se, međutim, da „neprimereni pritisci na pravosuđe i dalje izazivaju zabrinutost“.

2022. ocenila da je srpsko rukovodstvo „veoma angažovano“

Govor Ursule fon der Lajen u Srbiji 2022. godine bio je fokusiran na diversifikaciju energetskih izvora u zemlji, što je danas posebno aktuelna tema u svetlu sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), ali ni tada nije propustila priliku da oceni da je srpsko rukovodstvo „veoma angažovano“ u pitanjima poput nezavisnosti pravosuđa i borbe protiv korupcije.

2023. čestitala Vučiću na „završavanju važnih reformi u oblasti slobode medija“

Portal EWB ističe da je poseta iz 2023. godine bila još upečatljivija, jer je predsednica Evropske komisije tada čestitala predsedniku Vučiću na „završavanju važnih reformi u oblasti slobode medija“.

Izjava je data u kontekstu nedavnog usvajanja novog Zakona o elektronskim medijima. Iako je usvajanje zakona zaista bilo deo reformske agende Srbije, već tada je tekst bio predmet kritika brojnih stručnjaka zbog više odredbi, uključujući omogućavanje državnoj kompaniji Telekom da poseduje medije. I već tada su postojale brojne analize o ulozi Telekoma na medijskom tržištu Srbije u korist vlasti, a tome se sada mogu pridodati i nedavni razvoj događaja vezan za medije u vlasništvu Junajted grupe.

Medijski zakon koji je Ursula fon der Lajen pohvalila takođe je doveo do prestanka mandata Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) tokom 2024. godine. Međutim, novi Savet nije izabran od tada, uprkos obećanju vlasti da će to učiniti kako bi bio otvoren Klaster 3.

U međuvremenu, kritičari optužuju vladajuću stranku da ne želi da se odrekne kontrole nad većinom članova Saveta, koju je prethodno imala.

2024. konstatovala da Srbija može da ispuni kriterijume

U svom prošlogodišnjem govoru u Beogradu, Ursula fon der Lajen promovisala je novi Plan rasta za Zapadni Balkan i ocenila kako je Srbija pokazala da može da ispuni potrebne kriterijume. „Obavezali ste se da sprovedete reforme, posebno one koje se odnose na temeljne vrednosti – vladavinu prava i demokratiju. I pokazali ste da dela prate vaše reči“, izjavila je tada Fon der Lajen.

Nekoliko dana nakon tog govora pala je nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu, što je izazvalo do tada najveći talas protesta protiv vlasti.

U prvim nedeljama protesta, predsednik Vučić je otputovao u Brisel kako bi lobirao za otvaranje Klastera 3, obećavši izbor novog Saveta REM i početak sprovođenja preporuka OEBS/ODIHR-a u vezi sa izbornim procesom, naročito onih koje se odnose na reviziju biračkog spiska. Skoro godinu dana kasnije, to se još nije dogodilo, iako su to podsticali i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i sama Fon der Lajen tokom njihovog sastanka sa Vučićem u martu.

A 2025?

Ostaje da se vidi da li će predsednica Evropske komisije, na 15. oktobra na konferenciji za medije sa Vučićem, ponovo oceniti da je Vučić uzoran đak kada su u pitanju osnovne vrednosti EU i da njegova „dela prate njegove reči“, navodi u analizi EWB.

Poruke iz Evrope

Uoči njene posete Beogradu, Evropska demokratska partija (EDP), Evropska zelena partija, Partija evropskih socijalista (PES) i Alijansa liberala i demokrata za Evropu (ALDE) objavile su 13. oktobra zajedničko saopštenje u kojem pozivaju evropske institucije da zauzmu jasan stav u podršci demokratiji, civilnom društvu i vladavini prava u Srbiji.

Stranka evropskih Zelenih bila je konkretna. “Predsednik Vučić već skoro godinu dana sprovodi represiju nad demonstrantima, uključujući i upotrebu nasilja. Sutra predsednica Fon der Lajen ponovo dolazi u Srbiju. Strahujemo da će predsednik Vučić iskoristiti njenu posetu kako bi tvrdio da ima podršku evropskih partnera. Ne smemo nagrađivati autokrate“, naveli su na društvenoj mreži Iks.

Pismo Ursuli iz Beograda

U utorak su inicijative Roditelji Beograda i Pete beogradske gimnazije Ursuli fon der Lajen uputili otvoreno pismo. Naveli su da joj se obraćaju „zbog nasilja koje režim Aleksandra Vučića sprovodi u školama nad prosvetnim radnicima i učenicima“. Traže od nje hitnu reakciju i sastanak na kome bi izneli dokaze o mobingu i političkim zloupotrebama u obrazovanju.

FoNet / Kompas

Pročitajte i: