Čovek zvani Liga šampiona: Zašto Milojević misli da duguje nešto Vučiću, kad Zvezda njemu duguje sve

Na „Marakanu“ je došao tiho 2017. godine, posle propasti državnog projekta u liku i delu trenera Miodraga Božovića.

Božović izgubio dobijeno prvenstvo

Podsetimo, za Grofa se aktuelna rukovodeća garnitura FK Crvena zvezda hvalila da je po njega u Rusiju otišao avion Vlade Srbije kako bi ga doveo na pregovore u Beograd.

Odlazak je bio potpuno drugačiji, pošto nije uspeo da osvoji ni namešteno prvenstvo, koje mu je „ni kriv, ni dužan“ ispred nosa uzeo trener Partizana Marko Nikolić. Kasnije su i Nikolić i rukovodstvo Partizana morali da se izvinjavaju i pravdaju režimu zašto su postali prvaci države, a propitivanje su doživeli i od navijača Crvene zvezde koji su ih maltretirali na proslavi titule. Epilog je bio da je Nikolić pobegao iz Partizana i zemlje glavom bez obzira, a uprava crno-belih nikad više nije izneverila državnu agendu, da bude iza Crvene zvezde.

Gde je Milojević, tu je i Liga šampiona

Milojević je u to situaciji trebalo da bude samo vatrogasac za prelazni period u sezoni 2017/18. dok se ne nađe neko novo pompezno rešenje poput Grofa Božovića. Prethodno je sa „Marakane“ praktično bio oteran kada je sa omladinicima osvojio titulu. Po povratku je u tim vratio baš decu koju je sam stvorio, poput Filipa Stojkovića i Slavoljuba Srnića.

Već prve sezone je ušao u Ligu Evrope. Naredne je prvi put u klupskoj istoriji uveo Zvezdu u Ligu šampiona, posle dva nerešena rezultata protiv favorita Salcburga (0:0, 2:2). I to nije bilo sve. Napravio je korak dalje pobedivši u Beogradu aktuelnog šampiona Evrope – Liverpul (2:0). Zbog toga mu niko nije zamerio što je završio na četvrtom mestu u grupi. Važno je bilo da je klupska istorija ispisana, biće vremena za korak dalje.

Taj korak dalje nije napravljen sledeće sezone, a novi ulazak u Ligu šampiona posle dva remija s Jang Bojsom (2:2, 1:1) nije cenjen čak ni od uprave Zvezde. Smatralo se da je nedovoljno biti samo učesnik fudbalskog krem društva i da se mora proći u nokaut rundu. Među najglasnijim kritičarima Milojevića bio je direktor crveno-belih, Zvezdan Terzić, koji mu je zamerao na izboru tima, pa čak i taktici (na meču večitog derbija protiv Partizana). Rastanak je bio neminovan, dok je još mogao da bude prijateljski.

Lutanje od Stankovića do Bahara

Milojević je otišao u beli (arapski) svet da zaradi ono što nije mogao u Zvezdi, a Terzić i ekipa instalirana u Ljutice Bogdana s vrha države nastavili su da lutaju u podilaženju ukusa navijača. Dejan Stanković i Miloš Milojević lako su osvajali prvenstvo u kojem crveno-beli imaju ne sudijski vetar, nego tajfun u leđima, dok su u Evropi grcali, štucali, tumarali. Tamo nema pomoći, tamo nije penal ako je igrač pao izvan kaznenog prostora, tamo protivnik ne dobija žute kartone samo zato što te oštro pogleda.

Lutanje se potom pretvorilo u totalni, ne samo finansijski, nego i rezultatski fijasko dovođenjem Baraka Bahara. Egoistično shvatanje da je Izraelac vrhunski trener samo zato što je sezonu ranije sa Makabi Haifom izbacio Zvezdu iz kvalifikacija za Ligu šampiona opilo je navijače. Otrežnjenje je bilo surovo kad se shvatilo da kao direktni učesnik neće uzeti ni jedan bod u grupnoj fazi eltinog takmičenja, a i da se grca iza Partizana u nameštenom prvenstvu.

Kad je teško – Miloje

Novi, treći promašaj zaredom morao je da se „pegla“ jedino nekim novim jakim trenerskim imenom. Sreća u nesreći je bila da je Milojević bio voljan da se posle bliskoistočne, novčano unosne odiseje, i kratkog izleta u Grčkoj i na Kipru vrati u Beograd.

Da se ne lažemo, nisu se Terzić i Milojević rastali u velikoj ljubavi, ali sastavili su se ponovo iz poslovnog interesa. Uspešnog po obojicu.

Zli jezici čaršije tvrde da je jedan čovek sa Andrićevog venca rekao Terziću nešto otprilike tipa: „ne budali, vrati onog što nas je dva puta uveo u Ligu šampiona, ne pitaj za pare, samo ga dovedi“.

Da ta priča (verovatno) pije vodu možda i najbolje svedoči što Miloje od povratka na „Marakanu“ sve češće spominje tog čoveka s Andrićevog venca, i posredno i neposredno, čak i bez povoda. Verovatno (neopravdano) oseća da mu duguje zbog nove šanse, iako ustvari jedino Zvezda duguje njemu na svemu što je za nju uradio.

„Konstantno smo osporavani, državni klub, dražava nam daje, predsednik nam daje. Ali na kraju, samo smo mi ti koji vade kestenje iz vatre. Partizan, koji sada prolazi kroz određene probleme, i Crvena zvezda su nas doveli do ovde da imamo četiri ili pet timova u Evropi. Znali smo i da nismo prošli da bismo imali grupnu fazu, ali Liga šampiona je posebna“, rekao je Milojević posle pobede nad Bodo Glimtom (2:0) i trećeg plasmana na klupi Zvezde u Ligu šampiona.

Trajaće duže od onih koji su ga izmislili

Kad radiš naporno i praviš uspeh nije lako prihvatiti da je deo tog rezultata ipak poguran lopatanjem državnog novca u klub. Sigurno je da bi Milojević pravio rezultate za respekt i sa ekipom koju recimo trenutno ima na raspolaganju njegov kolega na klupi Partizana, Aleksandar Stanojević, ali koji bi bili dometi takvog tima. Stanojević je u tu Ligu šampiona uveo Partizan pre nego što je Milojević i iko ikada na „Marakani“ zamišljao da će je videti. Ovo zvuči dosta grubo i rogobatno, možda i nije najsrećnije poređenje, ali je činjenično nažalost tačno.

Zvezda sav svoj uspeh u poslednjih osam godina duguje najviše jednom čoveku – Vladanu Milojeviću. Sa kakvim je on timom uspeo prvi put da uđe u Ligu Evrope, a kasnije Ligu šampiona, teško da bi to pošlo za rukom i mnogo većim imenima od njega.

Posle trećeg izborenog plasmana sada više niko ne može da ospori da je on postao to veliko ime. Oni koji su ga doveli u Zvezdu verovatno misle da je to njihov uspeh zato što su tako „pametni“, pa su ga se setili, zato što su dali (narodne) pare za Pumu Rodrigeza, Miltona, Elšnika… Ali nije.

Ovo je uspeh Vladana Milojevića. Verovatno je zato i zaplakao kada je klekao na travu „Mitića“ posle pobede nad Bodom. Kasnije je kao poslušni vojnik bespotrebno osetio potrebu da se još jednom zahvali onima koji su ga uvukli u državni projekat.

To nije radio u prvom mandatu, a još manje mu priliči da radi u drugom. Ne priliči mu ni sada. Prvi mandat je vešto uspevao da ostane neutralan između nakovanja (uprave) i čekića (javnosti). Zato svoje zasluge treba da koristi kao kredit za ličnu, a ne tuđu promociju. Sam je to izborio i zaslužio. Bespotrebno je da ga prokocka na one koji su prolazni, pošto će on kao trener trajati jako dugo, mnogo duže nego oni koji su ga doveli u Zvezdu.

Vlada Živanović/Kompas

Pročitajte i: