Čistke u MUP-u, upućeni tvrde: Među starešinama ljudi van krugova policije

U MUP-u se sprovode političke čistke. Smenjuju se i penzionišu profesionalci, dok u prvi plan iskaču lojalni kadrovi bez dana policijske obuke, tvrdi za DW penzionisani general policije Bogoljub Živković.

Dok demonstranti u Srbiji upozoravaju na brutalnost u postupanju policije, vlast smenama čelnih ljudi u bezbednosnom sektoru pokušava da uspostavi potpunu kontrolu.

Jedan od njih je i nekadašnji general policije Bogoljub Živković koji je naprasno penzionisan u januaru ove godine. On za DW kaže da je vlast svesna da u redovima policije nema apsolutnu većinu i zato zateže uzde.

„Ubeđen sam, a proveo sam 31 godinu radeći u policiji, da je većina policije – onaj operativni deo – da su ljudi na strani studenata, na strani pravde i zakona“, kaže Živković. „Zašto se oni ne čuju glasnije i više? Jednostavno, to je organizacija gde važi starešinstvo i gde su pravilima i aktima primorani da slušaju starešine.“

A među starešinama su, kaže Živković, ljudi bez integriteta ili oni koji nisu potekli iz krugova policije.

„Svedoci smo, nažalost, da na rukovodećim radnim mestima ima dosta ljudi koji nemaju dana policijske škole, niti imaju dana policijske obuke, a dobili su visoke činove – majora, potpukovnika, pukovnika – i danas imaju značajnu ulogu u sistemu komandovanja policijom, što je prosto neverovatno“, kaže on.

Preko ovlašćenja

Rezultat su sve češće primedbe na prekomernu silu – kako na protestima, tako i iza zatvorenih vrata.

Studentkinja Nikolina Sinđelić svedočila je o tome da ju je komandant Jedinice za obezbeđenje ličnosti i objekata Marko Kričak „šamarao i udarao joj glavu o zid“ i pretio joj silovanjem. Ovih dana, javnost je uzbunila i tvrdnja studenata Poljoprivrednog fakulteta da je njihova koleginica krajem septembra sprovedena na ispitivanje u policijsku stanicu gde su joj policajci udarili glavom o sto i vezali je lisicama za radijator. MUP je u oba slučaja negirao da je došlo do bilo kakvog nezakonitog postupanja policije.

Živković, međutim, kaže da policija u poslednje vreme nije uvek postupala u okviru ovlašćenja.

„Od toga da kada je policija trebalo da postupa, ona nije postupala, a kada nije trebalo da postupa, ona je postupala. I to je najblaži oblik zloupotrebe zakona od strane policije. Do toga da je policijska primena ovlašćenja i sile nesrazmerna, ponekad i nezakonita, brutalna, a najčešće i selektivna“, dodaje Živković.

On podseća i na slučajeve iz Vrbasa, Novog Sada i drugih gradova kada su pristalice SNS-a napadale demonstrante, ali ih policija nije zaustavila, već je s lica mesta potiskivala demonstrante.

„Imate i one sramne snimke kada je neko od građana sapleten, pao je, savladan, ali ga desetak policajaca besomučno udaraju palicama dok je on dole bespomoćan, što je neverovatan izliv besa. To je potpuno nezakonito i to ne sme da se dešava. To naši policajci nisu učili u školi, nisu učili na obukama“, kaže Živković.

Smene počele prvog dana

Bogoljub Živković penzionisan je nakon što se njegov sin pojavio u medijima kao učesnik studentskih protesta. Sin Petar Živković je privođen, a bio je i žrtva napada u jednom kafiću, sumnjajući da to nije slučajno.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u jednom medijskom gostovanju ocenio kako proteste organizuje „razmaženi sin jednog bahatog generala srpske policije“.

„Neposredno posle toga sam od strane ministra policije i šefa kabineta pozvan u kabinet, gde mi je rečeno da predsednik lično traži da budem razrešen i da budem penzionisan“, seća se Živković. „Ja sam samo prokomentarisao da se nadam da se ne vraćamo u 1947. godinu u dane Informbiroa ili nekakvog progona zbog drugačijega mišljenja. Oni su samo slegli ramenima i rekli da je to neminovnost i da ja to moram prihvatiti.“

Potom je, kaže, usledila standardna kampanja diskreditacije njega i njegove porodice u provladinim tabloidima. „Kada žele da nekoga razreše promene, smene, da nekoga uplaše, da mu pošalju poruku šta smeš da radiš, a šta ne smeš, onda vas po istoj matrici prvo provuku kroz tabloidne medije s neistinama, lažima, i verovatno s ciljem da svoje pristalice ili njihove gledaoce ubede u to da je to ispravan potez“, kaže Živković.

Ispunjavanje naređenja na slepo

Ističe da on nije jedini smenjeni rukovodilac u sistemu bezbednosti i da su smene počele već 2013, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast i u jednom danu, kako kaže, smenila pet generala. „Od tada su krenuli da na ključna rukovodeća radna mesta dovode ljude koji su spremni da slepo slušaju zahteve vladajuće garniture ili možda čak i nekih drugih otuđenih centara moći“, kaže Živković.

Poslednja u nizu je i smena komandanta specijalne antiterorističke jedinice Spasoja Vulevića, za kog Živković kaže da bio poslednje uporište profesionalizma u rukovodstvu srpske policije.

„Ali siguran sam da je on jedinicu ostavio čvrstu i stabilnu, i da će jedinica nastaviti taj put slave, jer to je zaista elitna i najbolja jedinica koju srpska policija ima i siguran sam da neće sebi dozvoliti da nekakvi politički interesi unište jednu zdravu i pravu priču o toj jedinici.“

Sve ima granice

Smene, kaže, šalju poruku svima koji ostaju u sistemu. „Ako penzionišu mene, kao nekoga ko je u to vreme mislio da policija treba da radi u skladu sa zakonom i u skladu s ustavom, i ko je kao general s dugogodišnjem stažom uživao veliko poverenje zaposlenih u ministarstvu, onda je kroz moje razrešenje, moju smenu, poslata poruka svim ljudima koji bi eventualno razmišljali kao ja i koji bi pustili svoju decu da učestvuju u tim protestima, kakva ih sudbina čeka“, kaže on.

Ipak veruje da je studentski talas „razbio strah“ i da se osećaj ohrabrenja preliva na šire društvo. Može li se preliti i u policiju? Živković veruje da i njihova poslušnost ima granice.

„Kada se ta granica pređe, da će velika većina policijskih službenika i zaposlenih, ne da će odbiti naređenje, već jednostavno će reći: ja ovo ne želim da radim, ja ovo neću da radim, ja neću da radim protiv svoje dece, protiv svoje braće, protiv svojih komšija, protiv svojih kolega“, zaključuje bivši general.

Miodrag Šorić / Sanja Kljajić / DW

Tekst je preuzet sa portala nedeljnika Vreme.