Cilj mi je da žene inspirišem da otkriju svoju seksualnost, a muškarce da razumeju pornografiju

Džesika Stojadinović Stoya nije neko ko se jednostavno može opisati jednim epitetom. Ona je mnogo više od radnice iz sveta industrije za odrasle koja je uspela da se otisne u druge, društvene vode. Iako u intervjuu za Kompas tvrdi da nije napravila „toliku promenu“ i da je praktično i dalje na neki način vezana za porno industriju, odavno je izgubila epitet još jedne „obične“ devojke sa socijalne margine, koja je karijeru započela u filmovima za odrasle pa je naknadno odlučila da skrene na put kojim se češće ide.

Tekstove koji su joj objavljivani u Njujork Tajmsu, Gardijanu, Plejboju i drugim uglednim medijima sakupila je u knjigu „Filozofija, mačkice i pornići“ (za srpsko tržište objavila Laguna). Ona u njima piše o problemima pornografije, seksualnosti, filozofiji, religiji, mestu žene u današnjem svetu… Od nedavno je otvorila privatnu praksu savetnice za intimna pitanja i pitanja seksualnosti. Postala je i državljanka Republike Srbije (rođena u Vilmingtonu, Severna Karolina), a za Kompas navodi da već dve i po godine živi u Beogradu i uči srpski jezik.

Globalizacija ženama dala poziciju moći u porno industriji

Kome je knjiga „Filozofija, mačkice i pornići“ namenja, ženama ili muškarcima?

„Odrasla sam uz internet i započela svoju karijeru pisanja na mreži kasnih 2000-ih, što je značilo da svako ko ima pristup internetu i ima neko razumevanje engleskog može da bude deo moje publike“, priča Stoya za Kompas i dodaje: „Kako su se usluge poput Google prevodioca poboljšavale, nisam više mogla ni da pretpostavim da će čitalac obavezno govoriti engleski. Ponekad sam pisala esej da bih odgovorila na pitanje određene osobe, ali bilo je to sa znanjem da bi ga svako sa bilo kojeg mesta mogao pročitati. Zato se trudim da sve objasnim sažeto i najbolje što mogu. Žene bi mogle da pronađu nešto što inspiriše njihovu seksualnost. Muškarci bi mogli da pronađu nešto što im pomaže da razumeju pornografiju. Ali napisala sam eseje u ovoj knjizi jer sam osećala da postoje stvari koje moram da kažem, bez obzira ko ih čita“.

Kako gledate na porno industriju iz svoje današnje životne perspektive?

„Porno industrija se drastično promenila od kasnih 2010-ih. Ovo je tema knjige na kojoj trenutno radim. Široko rasprostranjen pristup internetu, jeftina tehnologija i globalizacija ideja omogućili su ženama da se popnu na pozicije moći u zabavi za odrasle, kao na primer Kaiden Kross i Julia Grandi, koje su obe počele kao izvođačice, i Erika Lust koja je počela kao akademik. Ta ista globalizacija omogućila je raznim vrstama ljudi, različitih tipova tela, nacionalnosti i seksualnosti, da direktno dođu do svoje publike i dokažu da je sadržaj koji ih prikazuje ekonomski isplativ. Da, još uvek postoje studiji koji prace mizogini sadržaj koji degradira žene i eksploatiše ih u tom procesu, ali studije na vrhu industrije vode žene i zanima ih etika“

Jedna žena se može osećati degradirano u situaciji u kojoj se druga oseća osnaženom

Da li porno idustrija degradira žene ili može biti alat u njihovom osnaživanju u društvu?

„Ovo previše pojednostavljuje pitanje. Žene su individue i svaka kompanija tretira žene na različite načine i prikazuje ih u različitim svetlima. Jedna žena se može osećati degradirano u situaciji u kojoj se druga oseća osnaženom. Jedna žena bi se mogla osećati degradirano na jednom setu i osnaženo na drugom. Kao što sam već rekla, demokratizacija onoga ko može da kreira sadržaj dala je izvođačima svih polova veću kontrolu nad njihovim karijerama i načinom na koji se one predstavljaju“.

Kako je došlo do objavljivanja vaše prve kolumne u Njujork Tajmsu, da li ste vi zvali njih ili oni vas?

„Za prvu kolumnu koju sam napisala za Njujork Tajms izložila sam ideju uredniku, kao i svaki drugi pisac. Za drugu kolumnu su mi se sami obratili tražeći komentar“.

Dobar izgled nije sve što treba za uspeh u pornografiji, realnost je drugačija

Koliko je teško za ženu da pređe iz porno industrije u druge društvene sfere i dokaže da u svojoj ličnosti ima još nešto osim fizičkog izgleda?

„Pa, vidite, prvi problem  je da postoji percepcija javnosti da je dobar izgled sve što je potrebno za uspeh u pornografiji. Realnost je da morate biti dobri u komunikaciji, vešti u proizvodnji sadržaja, organizovani sa svom papirologijom. I pošto se većina zabave za odrasle prebacila na sajtove za fanove, većina izvođača je takođe u direktnoj interakciji sa potrošačima po ceo dan i često se nađu u ulozi neke vrste osobe za podršku mentalnom zdravlju ljudima koji treba da razgovaraju o svojim problemima, ali ne žele da posete terapeuta zbog stigme ili troškova. Međutim, radnicima je često veoma teško da pređu na druge oblike rada zbog stigme prema zabavi za odrasle, a primetićete da ni ja nisam napravila toliku promenu – pišem o pornografiji i seksualnosti, i pružam obuku ljudima koji su zaglavljeni u nekom problemu sa intimom u svom životu“.

O seksu se ne uči iz porno filmova

Šta možete da poručite mladim ljudima koji uče o seksu iz porno filmova, da li je to uopšte dobro ili loše za njih?

„Loše je! Mladi ljudi vide pornografiju pre nego što postanu dovoljno zreli da naprave razliku između stvarnosti i fantazije ili zabave. I ne dobijaju obrazovanje o svom telu, o tome kako da razgovaraju o seksu sa svojim partnerima ili kako da se zaštite. Što je još gore, algoritmi na glavnim besplatnim sajtovima (mesta na kojima se deca najverovatnije susreću sa pornografijom) ističu najekstremniji sadržaj — sadržaj koji prikazuje radnje u kojima će ljudi najverovatnije doživeti povrede. Roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom. Projekat Pornografski razgovor Erike Lust pomaže roditeljima da nauče kako da vode ove razgovore, na četiri jezika, ali, nažalost, ne na srpskom. Roditelji takođe mogu da koriste bezbednosne funkcije za decu na uređajima svoje dece“.

Da možete da počnete iz početka šta biste promenili u svojoj karijeri?

„Jako često me pitaju ovo pitanje i ne bih ništa menjala jer bi bilo koji drugačiji izbor  doveo do drugačijeg života od onog koji trenutno živim“.

Glumili ste u filmu „Ederlezi Rising“ Lazara Bodroža i Dimitrija Vojnova. Kakvo iskustvo nosite sa snimanja ovog igranog filma i da li planirate još neke slične projekte?

„Ederlezi Rising je bilo apsolutno divno iskustvo. Sve je bilo tako dobro organizovano i precizno, i veoma sam uživala u glumi. Radila sam i druge glumačke poslove i na filmu i u pozorištu, i uživala sam u tome. Nažalost, sada me posao sprečava da uzmem dva meseca pauze za rad na filmu ili predstavi, tako da bih mogla da snimam samo male uloge“.

Koliko često dolazite u Srbiju i šta vam se dopada ovde? Da li je tačno da učite i srpski jezik?

„Živim ovde poslednje dve i po godine i govorim  srpski dovoljno da se snađem u poručivanju hrane i terminima kod lekara, što vam, pretpostavljam, mnogo govori o tome šta radim u životu osim što radim“.

Vlada Živanović/Kompas

Pročitajte i: