Čije je Kosovo? Vidovdan između nacionalnog mita i administrativnog prelaza

Nije slučajno što su se studentima i neistomišljenicima lepile etikete “ustaše” od pristalica i zvaničnika vladajuće stranke, kao što nije slučajno ni to da su na tvrđavi u Nišu i ispred Narodne skupštine u Beogradu osvanuli kukasti krstovi. Vlast se koristi oživljavanjem nacističkih simbola dok prorežimski mediji novinara sa kojim se ne slažu nazivaju “većim ustašom od koljača NDH”. Sve se čini ne bi li se fokus sa pređašnjih uvreda o “šiptarima” prebacio na poistovećivanje sa novim neprijateljem, negde bliže, kao recimo u Hrvatskoj.

Stvaranje tog novog, formativnog nacionalnog mita usmereno je ka drugom dominantnom narativu od onog o Kosovu. Kosova se, po svemu sudeći, ne smeju uhvatiti političari i to u trenutku kada je sve veći pritisak na pripadnike srpske nacionalnosti, kada se gase srpske institucije, kada se iz Hale sportova izbacuju srpska deca sa treninga.

Kosovo se sve manje nalazi u govoru srpskih političara vladajuće stranke, a postavlja se i pitanje ko sme da spomene Kosovo.

Studentsko izručenje bivšeg predsednika međunarodnom sudu

Na naloge društvenih mreža fakulteta u blokadi u poslednje vreme sve više je komentara upućenih ka tome da studenti moraju ideološki da se opredele. Jesu li za Evropu ili ne, sa litijumom ili bez, sojino mleko ili uvezeno mleko u prahu, priznaju li zločine na Kosovu i osuđuju li opsadu Sarajeva. Skoro sva pitanja koja su mnogo pre njih nastala, osim, naravno, izručenja Slobodana Miloševića Hagu koje su oni sproveli (ako je bar verovati izjavama na televiziji).

Uzalud se traži politički program (svih) studenata Univerziteta u Srbiji, dok se oni trude da ukažu da je neophodno prvo se izboriti za slobodu.

“Zeleno svetlo” i “Bez podele”

Studenti u blokadi pozvali su na protest u subotu u Beogradu, a taj poziv u poslednja 24 sata pratila su i dva snimka: jedan u režiji studenata Fakulteta dramskih umetnosti, drugi podeljen među velikim brojem fakulteta (između ostalog Pravnog fakulteta u Beogradu). Glumci su na snimku govorili reči iz drame “Putujuće pozorište Šopalović” Ljubomira Simovića: Ja ću da ustanem zgažen, na čelične vojske sa drvenim mačem. Taj poziv za Vidovdan u montažnoj sekvenci studenata FDU pratila su i dva natpisa. “Imaćete zeleno svetlo” i “Bez podele”.

Tumačenjem i analizom prve rečenice se verovatno uveliko već bave pripadnici Bezbednosno informativne agencije, spremni da pronađu osnov za pritvaranje još nekih studenata. Ali poziv na okupljanje bez podela mogu tumačiti svi. I desnica i levica, i opozicija i nekadašnji SPS, i prva i druga Srbija. A ako je Jovo Bakić ispred zgrade Vlade rekao: “Vidovdan je naš” – ko smo onda to mi?

Srbi sa Kosova ne veruju više nikome

“Uvek je bilo teško, ali je sve gore u poslednjih godinu i po dana”, kažu nezvanično za Kompas građani srpske nacionalnosti na Kosovu. Pritisak je, navode, svakim danom sve veći, a iako su priklonjeni politici zvanične Srbije, kažu: Srbi na Kosovu ne veruju više nikome. Institucije su izgubile svoje zgrade, a za ono što građani moraju da obave neretko idu preko administrativnih prelaza. Tako se Nacionalna služba za zapošljavanje danas nalazi van teritorije Kosova – u Rudnici, blizu Jarinja.

Navode sagovornici: ljudi se plaše da će im ulaziti u kuće, zbog čega se trude da ne privlače previše pažnju na sebe. A kako su ranije mediji preneli – do izbacivanja iz kuća i stanova je već došlo. Lokalne vlasti sa gradonačelnikom albanske nacionalnosti u Leposaviću dostavile su nalog za iseljenje 17 srpskih porodica, a tri porodice iz zgrada namenjenim za izbeglice suočavaju se sa istim postupcima. Životima ljudi na Kosovu, bez obzira na nacionalnu pripadnost, ponovo se vaga.

“Niste vi veći Srbi od mene”

Za razliku od onih koji u trenutku političke nestabilnosti i društvene krize u Srbiji ne smeju da spomenu Kosovo, u okviru poziva za Vidovdan obratio se i glumac Dragan Jovanović.

“Braćo moja, srpski vitezovi, na Kosovu što ste život dali“, rekao je u isečku za studentski klip na društvenim mrežama. Datum koji simbolizuje Kosovski boj duboko je ukorenjen u nacionalni identitet tako da se čini da njegova potencijalna zamena neće biti lako izvodljiva.

Narativ u Srbiji 2025. postaje identičan onome iz ’90-ih. Kosovo, hapšenje neistomišljenika, progon novinara, popularizacija pritiska na pozorišta, aktiviranje Bokana, pa čak i Šešeljev zakon o univerzitetu iz 1998. – svi elementi radikala se mogu pobrojati. Samo se čini da nove generacije ne reaguju na sistem manipulacije koji je star preko 30 godina. A sve to prate balerine koje proteklih dana pri kraju predstave donose najavu za protest na Vidovdan, glumci i članovi Narodnog pozorišta koji obustavljaju predstave u subotu, kao i to da Pozorište na Terazijama takođe otkazuje izvođenja tog dana.

A u pozorištu su se i 1990. branili principi i odbijalo određivanje “pravog” srpstva. Pred ambicijom onih koji su određivali ko je podoban, ko je dovoljno srpski nastrojen i ko sme da zadire u mitologiju pravoslavlja i naciona, bez ustručavanja stajali su mnogi. Tokom gostovanja predstave “Sveti Sava” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Žarko Laušević (koji je inače samo godinu dana ranije glumio u filmu “Boj na Kosovu”) sa svojim kolegama na sceni suočio se sa grupom ljudi koja negoduje, predvođenom Žarkom Gavrilovićem i Vojislavom Šešeljem. Nakon kletvi i psovki upućenih ka sceni, glumci su odlučili da će odigrati celu predstavu.

“Niste vi veći Srbi ni od mene, ni od bilo kog učesnika ovde”, rekao je tada Laušević.

Vasilija Antonijević/ Kompas

Pročitajte i