Ubijeni američki predsednici: Ubice su dospele do četvorice od 46 predsednika

Četiri predsednika SAD su ubijena tokom mandata, od dosadašnjih 46. Svi su stradali u stotinak godina između prvog, Abrahama Linkolna, i poslednjeg, Džona Kenedija.

Dva atentata na Donalda Trampa prošlog leta, u julu i septembru, gorak su podsetnik i na ta ubistva.

Abraham Linkoln, 1865.

Legendarni Linkoln je bio 16. predsednik SAD i prvi koji je ubijen. Njega je 14. aprila 1865. u vašingtonskom pozorištu Ford pucnjem u glavu ubio glumac Džon VIlks But.

But je bio simpatizer konfederalnih snaga u američkom Građanskom ratu i mrzeo je Linkolna zbog ukidanja ropstva.

Posle pucanja je sa Linkolnovog balkona skočio na binu, slomivši pritom nogu. Uzviknuo je “Uvek tako sa tiranima” na latinskom i pobegao. Linkoln je preminuo narednog dana.

But je ubijen je 12 dana kasnije u razmeni vatre sa poterom.

Džejms Garfild, 1881.

Garfild je pre nego što je izabran za 20. predsednika bio general u Građanskom ratu, a potom zakonodavac u Domu predstavnika.

Samo četiri meseca po stupanju na dužnost, 2. jula 1881. predsednika je na ulici u leđa ranio psihički nestabilni političar u pokušaju Čarls Gito.

Garfildova rana sama po sebi nije bila smrtonosna. Međutim, prvi lekari koji su mu pritekli u pomoć su je inficirali i on je podlegao 80 dana kasnije, 19. septembra.

Garfildov boravak u Beloj kući je trajao samo 200 dana i najkraći je u istoriji SAD.

Gito je osuđen na smrt i obešen juna naredne godine.

Vilijam Mekinli, 1901.

Mekinli je kao 25. predsednik SAD u svom prvom mandatu vodio do pobede u ratu protiv Španije. 

Nekoliko meseci posle druge inauguracije, u martu 1901. posetio je Panameričku izložbu u Bafalu. Prvog dana pozdravilo ga je više od 100.000 ljudi i vatromet.

Drugog dana ponovo se pozdravljao sa građanima. U dugom redu za rukovanje stajao je anarhista Leon Čolgos, sa pištoljem sakrivenim ispod maramice u šaci. 

Kada je stigao na red, Čolgos je u Mekinlija izbliza ispalio dva metka, pogodiši ga u grudi i stomak.

Začudo, rane nisu odmah bile smrtonosne i lekari su posle hirurške intervencije očekivale da će se predsednik oporavi. Međutim, gangrena oko stomačne rane se proširila na pankreas i on je preminuo osam dana kasnije.

Čolgos je osuđen na smrt i pogubljen na električnoj stolici 29. oktobra iste godine.

Džon F. Kenedi, 1963.

Kenedi se u jesen 1963. pripremao za izbornu kampanju naredne godine. Popularni mladi lider Demokrata je imao zakazan niz govora, uključujući i jedan u Dalasu 22. novembra.

Dok je u konvoju prolazio ulicama, pogodila su ga dva metka, u vrat i u glavu. Dva sata kasnije, iz bolnice Parkland memorial stigla je vest: Predsednik je ubijen.

Amerkinacima iz tog doba taj trenutak doživotno ostao urezan u kolektivno pamćenje.

Ubistvo 35. predsednika SAD nije dobilo sudski epilog i to je otvorilo vrata nagađanjima i teorijama zavere koje iskrsavaju i danas, više od 60 godina kasnije.

Osumnjičeni ubica, Li Harvi Osvald, i sam je ubijen dva dana posle Kenedija. Njega je u garaži poliijske stanice u Dalasu likvidirao Džek Rubi, čovek sa vezama u organizovanom Kriminalu.

Robert F. Kenedi, 1968.

U istoriji SAD ubijen je i jedan predsednički kandidat: Mlađi brat Džona Kenedija, Robert.

Roberta Kenedija je usmrtio palestinsko-jordanski useljenik Sirhan Sirhan. Pucao je u kuhinji hotela Ambasador u Los Anđelesu, kroz koji je Kenedi prolazio da izbegne gužvu na izlazu.

Kenedi je nešto ranije dobio nominaciju Demokratske partije za predsedničke izbore. Preminuo je dan posle ranjavanja.

Sirhan je rekao da je na Roberta Kenedija pucao zbog njegove podrške Izraelu. Prvo je osuđen na smrt, ali posle mu je kazna preinačena u doživotnu robiju.

Danas ima 80 godina, a ubistvo drugog Kenedija u samo pet godina dolilo je gorivo na teorije zavere koje je pokernulo ubistvo u Dalasu.

Izvor: Britannica

Kompas

Pročitajte i: