„Ceremonija za heroje“ – svečani doček studenata biciklista u Novom Sadu (FOTO, VIDEO)

„Moje kolege i koleginice i ja jesmo prošli pola Evrope, ali ne želimo nigde. Ovo jeste Srbija i ona jeste naša, a ne deo nečijeg tuđeg džepa i mi ne idemo nigde… Iako smo biciklima otišli do dalekog Strazbura, mi iz ove Srbije nikada nećemo otići.“ Ovo je okupljenima na „Ceremoniji za heroje“ poručio jedan od studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu. Kako je rekao, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu njegova inicijalna reakcija, kao i reakcija čitave njegove generacije, nije bila povlačenje – već borba da tu ostanu.

„Naša borba nije unutar samo naših granica, već svuda gde smo, svuda gde je naša dijaspora… Ovde se naša priča o Strazburu završava, ali naša borba ide dalje i ide preko naših granica. Molim da pomognemo našim maratoncima da stignu u Brisel… Pumpajmo do pobede“, rekao je drugi student okupljenima.

Posle Strazbura ljubav jača je i u Novom Sadu

Na dočeku ispred Srpskog narodnog pozorišta za studente su nastupala dva hora. Izvedena je i himna Srbije „Bože pravde“.

Studenti su dobili zahvalnice i nagrade.

Pevalo se i „Za milion godina“:

Studente je ispred Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu dočekala i osoba kostimirana u Pikačua, maskotu koja je postala prepoznatljiva na protestima Turskoj, a sada je dobila i srpsku verziju – Dinstaču. 

Usledilo je i (obavezno) horsko „Ko ne skače taj je ćaci“:

Ništa bez posluženja

Na kraju ceremonije studente je sačekao švedski sto na Trgu slobode. Novosađanke su od ranog jutra spremale peciva i kolače, a jedna od njih je za Kompas ispričala zašto im sve to nije teško palo:

Crveni tepih, normalno

Na početku ceremonije biciklisti su, simbolično, prošli ispod pet zastava zemalja koje su prešli na „Turi do Strazbura“.

Njihove kolege koje ovu svečanost i organizuju, postavili su crveni tepih na Varadinskom mostu.

Na drugoj strani mosta dočekani uz vatromet, a na glave su im stavljeni venci.

„Euforija i dalje traje“

“Euforija i dalje traje”, kaže za Kompas-info jedan od studenata Filip Marković. “Sada kada smo se ponovo videli, izgrlili smo se i izljubili kao da se nismo videli sto godina. Tako čvrsto prijateljstvo smo izgradili.”

U Srbiju su se, kaže, vratili autobusom: “Bili smo svi iscrpljeni i umorni, ali atmosfera je bila fantastična. Sve vreme smo pevali i družili se. Ljudi u Srbiji su nas dočekali fantastično. Ko god nije iz Beograda i Novog Sada imao je poseban doček u svom gradu i svom selu.”

Student Filip Marković (Video: Aleksandar Karanović / Kompas)

Put dug trinaest dana i 1.400 kilometara

Na put do Strazbura studenti biciklisti krenuli su 3. aprila. Za trinaest dana prešli su oko 1.400 kilometara. Prošli su kroz Mađarsku, Slovačku, Austriju, Nemačku i Francusku. Devet devojaka i 71 mladić. Nije odustao – niko.

U svakom od gradova gde su pravili veće pauze dočekivani su kao pobednici. U Beču, Bratislavi, Štutgartu i Strazburu čekao ih je crveni tepih.

U Budimpešti, Minhenu i Ulmu građanima koji su upriličili doček pridružili su se i gradonačelnici.

Gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonji poručio je da je njihov dolazak dobra poruka i Evropi, koja bi trebalo takođe da se promeni. Gradonačelnik Ulma Martin Ansbaher im je održao kraći govor, a potom na srpskom uzviknuo: „Pumpaj”, uzvik koji je postao jedan od obeležja studentskih i antivladinih protesta u Srbiji.

Predstavnik gradonačelnika Minhena rekao je da cela Nemačka i ceo Minhen podržavaju njihovu borbu za demokratiju.

U Strazburu su posetili Evropski parlament, Savet Evrope i Evropski sud za ljudska prava i tamo predali svoja pisma u kojima su ukazali na svoje zanteve.

Među zahtevima bio je i ključni – utvrđivanje političke i krivične odgovornosti vlasti u Srbiji za pogibiju 16 ljudi u nesreći kada se obrušila nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

U Srbiju su se vratili na Veliki petak, 18. aprila. Hiljade građana dočekalo ih je ovacijama.

I kao što je rekao jedan od studenata na početku ovog teksta – priča o Strazburu se završava, ali sledi priča o Briselu. Na put se sprema 16 studenata maratonaca i plan je da pređu put od 1.700 kilometara da bi stigli na zasedanje Evropskog parlamenta.

Kompas