Čaša vode kao politički rekvizit: „Ako pijem ja, možete i vi“
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin demantovao je u četvrtak na konferenciji za novinare da voda iz novosadskog vodovoda nije bezbedna za piće. U to ime, Mićin, njegovi saradnici i direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Uroš Lončar, popili su po čašu vode iz vodovoda.
Ilustracija (Foto: Envato)
Na prvi pogled – obična čaša vode. Kad se malo bolje pogleda – politička poruka.
U pozadini ovog jednostavnog gesta krije se ceo spektar značenja – od pokušaja smirivanja uznemirene javnosti, preko ličnog garantovanja kvaliteta, do dobro poznate PR taktike: „Ako pijem ja, možete i vi.“
Političari su godinama koristili čašu vode, tanjir pasulja ili gutljaj mleka kao „dokaz istine“. Ali – koliko ta vrsta dokaza zapravo vredi?
Kao i svaki politički performans, i ovaj novosadski ima svoje prethodnike.
Važno je biti „čovek iz naroda“
Ko može da zaboravi zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića dok 2021. godine pred kamerama zahvata vodu iz javnog bazena na Banjici i pije je ne krijući ponos i zadovoljstvo?
Uz osmeh i poruku da je „beogradska česmovača voda najboljeg kvaliteta“, građanima je poručio da mogu da se opuste – i prestanu da kupuju flaširanu vodu.
Ovakve scene nisu novost, ni u Srbiji ni šire.
Kako bi dokazao građanima Vrbana III da voda koju koriste nije zagađena, pokojni zagrebački gradonačelnik Milan Bandić je 2007. godine natočio punu čašu i ispio je pred okupljenima. Konstatovao je tom prilikom “da u životu nije pio bolju vodu“, a narednih dana nastavio je da posećuje gradske crpne stanice i poručuje Zagrepčanima „da mogu biti mirni i sigurni“.
Ukratko, „čovek iz naroda“ koji se ne plaši da rizikuje sopstveno zdravlje da bi pokazao da je sve u redu.
Ponekad je bolje sumnjati nego piti
Bhagwant Singh Mann, indijski političar, i glavni ministar Punjaba. 2022. godine imao je istu taktiku, ali rezultat kome se sigurno nije nadao.
Dva dana nakon što je, na nagovor tamošnjeg poznatog ekologa, popio čašu vode direktno iz Kali Beina, svete rečice u Sultanpur Lodhiju, Bhagwantu Singhu Mannu je pozlilo te je helikopterom prebačen u bolnicu Apolo u Delhiju.
Hrabri potezi ili očajnički PR trikovi?
No, možda najpoznatiji i najkontroverzniji primer dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Tokom krize u Flintu, u saveznoj državi Mičigen, Barack Obama je 2016. godine popio čašu lokalne vode kako bi pokazao da je bezbedna.
Mnogi su to doživeli kao umanjivanje ozbiljnosti problema, jer su stručnjaci i dalje upozoravali na opasnost od olova. Umesto utehe, Obamin gest je izazvo ozbiljnu kritiku i postao simbol paralelnih stvarnosti u kojima žive vlast i građani.
Još ekstremniji primer dolazi iz Japana. Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, japanski parlamentarac Yasuhiro Sonoda popio je pred kamerama vodu iz bazena koji je hladio reaktor. Tim gestom želeo je da dokaže da nije radioaktivna.
Snimak je brzo obišao svet, ali ostalo je pitanje:
Da li spremnost političara da piju vodu iz bazena, reaktora ili česmovaču upitnog kvaliteta zaista može da kupi poverenje građana?
J.L. / Kompas