Bundestag oborio Šolca, izbori u februaru

Bundestag je u ponedeljak očekivano oborio vladu kancelara Olafa Šolca i time otvorio put izborima 23. februara. 

Za poverenje socijaldemokrati (SPD) Šolcu i njegovoj vladi glasalo je 207 poslanika, protiv je bilo 394, a uzdržano je bilo njih 116.

„Birači da odrede kurs Nemačke“

Šolc je prethodno poslanicima rekao da je glasanje o poverenju tražio jer građani na vanrednim izborima treba da odrede pravac kojim će Nemaćka dalje ići. „Birači će moći da odrede politički kurs naše zemlje, o tome se radi,“ rekao je. 

Polusatni govor je otvorio žestokim napadom na liberalnu FDP, doskorašnjeg koalicionog partnera. „Višenedeljna sabotaža nije samo pogodila vladu, nego je naškodila demokratiji,“ ocenio je Šolc.

Najveći deo obraćanja iskoristio je praktično da predstavi ključne tačke izbornog programa koji SPD tek treba da definiše. 

Među njima su stabilne penzije, povećanje minimalne zarade, obaranje poreza na dodatu vrednost i dalje odbijanje slanja krstarećih raketa Taurus Ukrajini.

Rasprava oko Šolca otvorila izbornu kampanju

Uopšte, trosatna rasprava uoči glasanja se pretvorila u izbornu kampanju svih učesnika.

Zakazivanjem glasanja o poverenju, koje je zajedno sa terminom izbora ugovorio sa liderom demohrišćanske (CDU/CSU) opozicije Fridrihom Mercom, kancelar je iskoristio jedinu mogućnost da sam izazove vanredne izbore.

To je, uostalom, i najavio dan nakon što je 5. novembra iz vlade izbacio lidera FDP i tadašnjeg ministra finansija Kristijana Lindnera.

Vladu su bez većine u Bundastagu nastavili da vode SPD i Zeleni. Pritom, Zeleni su poslanicima naložili da pri glasanju o poverenju Šolcu budu uzdržani, da izbegnu mogućnost izglasavanja nepoverenja.

Naime, nekolicina poslanika desničarske Alternative za Nemačku (AfD) je najavila da će glasati za poverenje – suprotno Šolcovom planu – i to je, uz nekakva iznenađenja, moglo da produži mandat kancelaru.

Odlazak Šolca predsedniku sa predlogom raspštanja Bundestaga

Šolcu još tokom dana predstoji odlazak predsedniku Frank-Valteru Štajnmajeru, kom će da predloži raspuštanje Bundestaga i zakazivanje izbora sedam meseci pre roka.

Predsednik ima rok od 21 dan da odgovori na predlog i zakaže izbore, koji potom moraju biti održani u roku od najviše 60 dana.

Štajnmajer je najavio da će pre raspuštanja parlamenta razgovarati sa predstavnicima svih poslaničkih klubova i grupacija, u skladu sa „dobrom praksom“ nemačkog političkog sistema.

Izglasavanje nepoverenja vladi ne utiče na njen rad. Šolc i ministri ostaju na funkcijama sa punim ovlašćenjima i dužnost predaju tek kada novi Bundestag izglasa novu vladu, najviše 30 dana posle izbora.Neuobič

Glasanje o poverenju retkost u Nemačkoj

Inače, glasanje o poverenju je prilično redak instrument u nemačkoj politici. U posleratnoj Nemačkoj, vanredne izbore su tim potezom pre Šolca nametnula samo trojica kancelara.

Izbori su svaki put otvorili novu eru.

Vili Brant

Socijaldemokratski kancelar Vili Brant je septembra 1972. prvi put u Saveznoj Republici Nemačkoj zahtevao da Bundestag glasa o poverenju kancelaru i njegovoj vladi.

Brant je želeo jasan mandat za svoju osporavanu istočnu politiku. Od 482 poslanika, poverenje mu je uskratilo 248. Na vanrednim izborima SPD je ostvarila najbolji rezultat u istoriji.

Helmut Kol

Demohrišćanski lider Helmut Kol je kancelar postao pretumbavanjem većine tadašnjeg Bundestaga posle raspada koalicije SPD Helmuta Šmita i FDP. 

Dva meseca kasnije, glasanjem o poverenju namerno je oborio sopstvenu vladu i na potonjim izborima otvorio konzervativnu eru u nemačkoj politici. 

Njegova 16 godina duga vladavina je premostila nemačko ujedinjenje: Bio je poslednji kancelar Zapadne Nemačke i prvi ponovo ujedinjene.

Gerhard Šreder

Gerhard Šreder je jula 2005. zbog opšteg nezadovoljstva koalicijom njegove SPD i Zelenih, nametnuo glasanje o poverenju i vanredne izbore.

Ti izbori su prekinuli osam godina crveno-zelene vlasti i započeli novu eru demohrišćanske vlasti, pod prvom nemačkom kancelarkom, Angelom Merkel.

Kompas