Budžetski korisnici treba da štede: Ko će ispaštati zbog državnih mera za „smirivanje“ studenata?

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, veći broj budžetskih korisnika dobio je dopis od Ministarstva finansija u kom se traži da smanje svoje rashode za jedan ili dva odsto.

“Nije sigurno koliko će država uspeti da uštedi i da li su svi dobili taj raspis. Ako gledamo malo dugoročnije, mislim da je najveći problem to što je država ušla u realizaciju nekih projekata koji prevazilaze njene fiskalne kapacitete, to su pre svega EXPO i Nacionalni stadion“, kaže Arsić.

Zbog ta dva projekta, inače, već su smanjena sredstva koja se daju opštinama. Arsić podseča da je zbog njih država već usporila neke projekte, poput beogradskog metroa. Prema njegovom mišljenju, pritisak da se iz budžeta više troši će možda biti veći sledeće godine, a održavanje deficita na obećanom nivou će biti potrebno kako bi se održao kreditni rejting. Inače, za investicioni kreditni rejting minus u državnoj kasi mora da bude na nivou od tri odsto.

Naredne godine još problematičnije

„Veći problem od 2025, iz ugla fiskalne politike, mogle bi da donesu naredne godine. Vlada je planirala i dogovorila s MMF-om da će fiskalni deficit i u 2026. i 2027. biti tri odsto BDP-a, a sad sve više rastu pritisci da taj deficit poraste. Razlog za to nisu samo nove mere koje se sada pod pritiskom donose, nego i probijanja cena kod velikih javnih investicionih projekata poput Ekspa sa pratećim sadržajima, izgradnje puteva i slično“, objašnjava Marko Milanović, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu.

Vlada će se držati planiranog deficita

Savetnik Fiskalnog saveta veruje da će se u 2025. Vlada držati planiranog deficita.

„Toliki deficit dogovoren je i sa MMF-om, pa bi njegovo probijanje bilo jako loše za kredibilitet zemlje. Očekujem zato da će se sredstva za nove mere uglavnom tražiti preraspodelom postojećih sredstava budžetskih korisnika. Zakon dozvoljava Vladi da čak oko 800 miliona evra tokom 2025. preraspoređuje po ministarstvima preko tekuće budžetske rezerve, a nije isključeno da se naknadno usvoji i rebalans budžeta koji bi uvažio takve promene. Naravno, trebalo bi pratiti i s kojih budžetskih stavki će se ta sredstva skinuti, da to ne budu neki projekti ili politike koji su važni za društvo, poput, recimo, ulaganja u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu. Pored preraspodele postojećih sredstava, pomenuo bih da smo mi još u oceni budžeta za 2025. prepoznali određenu konzervativnost u planiranju rashoda, koja će sad verovatno i biti iskorišćena za finansiranje novih mera,“ kaže je Milanović.

Nova ekonomija

Više o ovoj temi čitajte na: