Budžetska rezerva kao privatan novčanik za poslove van skupštinske kontrole
Upotreba budžetske rezerve nedovoljno je transparentna, kažu u Savetu, jer informacije o tome za šta se novac tačno koristi uglavnom izostaju, a još gore od toga, glavni razlog je zapravo velika potrošnja za finansiranje poverljivih državnih rashoda.
(Foto: Vladimir Živanović, Kompas)
Da li je moguće da bezbednosne potrebe Srbije zavise od toga da li će se tokom godine u budžetu osloboditi dovoljno novca za njihovo finansiranje, pita se Fiskalni savet u svojoj najnovijoj analizi koja se bavi korišćenjem tekuće budžetske rezerve, piše Forbes Srbija.
Zašto je to važno?
U Fiskalnom savetu izračunali su da je samo od 2018. do 2022. godine skrivajući se iza poverljivosti, stroge poverljivosti i državne tajne iz budžetske rezerve preraspoređeno najmanje 720 miliona evra, a da poreski obveznici ne znaju gde je taj novac otišao.
Pritom, ovaj trošak nije potpun, pošto za 2019. godinu nikada nisu objavljeni celi podaci, dok se oni za 2023. godinu još čekaju i biće poznati tek kada se objavi Završni račun za tu godinu.
Rastegljivost poverljivosti
U analizi se konstatuje da je nelogično da se u tolikoj meri za te svrhe koristi budžetska rezerva.
„Poverljiva rešenja trebalo bi da se odnose na specifična, bezbednosno osetljiva pitanja. Tako osetljivi troškovi ne bi smeli u tolikoj meri da se oslanjaju na neizvesan i nepredvidiv izvor finansiranja kakav je budžetske rezerva“, piše u analizi Fiskalnog saveta.
Drugim rečima, pošto budžetska rezerva funkcioniše tako što se sredstva opredeljena budžetom za jednu svrhu kasnije tokom godine prebace za drugu jer budžetski korisnik kome su inicijalno data nije uspeo da ih potroši, nameće se zaključak da se zapravo institut poverljivosti zloupotrebljava.
Odnosno, kako se navodi u ovoj analizi, „preširoko se koristi“.
Nova ekonomija