Briselski sporazum 11 godina kasnije: Šta je urađeno do danas?

Pre 11 godina su premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, potpisali Briselski sporazum u prisustvu visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

Šta se 11 godina kasnije dešava sa ovim sporazumom – za neke je mrtvo slovo na papiru, a za neke put u kojem je Srbija ispunila sve, a Kosovo ništa.

Gde je zapelo?

Prva tačka Briselskog sporazuma odnosi se na formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu i ona ni do danas nije ispunjena.

Zastoj je nastao odmah po potpisivanju pošto su političari u kosovskoj javnosti ZSO nazvali putem ka „formiranju nove Republike Srpske, samo ovaj put na Kosovu“.

Tadašnja predsednica Kosova Atifeta Jahjaga je u oktobru 2015. zatražila od Ustavnog suda ocenu ustavnosti sporazuma o formiranju srpskih opština i dobila odgovor da stavke dogovorene u Briselu „nisu u potpunosti usklađene s duhom Ustava Kosova“. Jahjaga je inače odmah po podnošenju zahteva zatražila od suda da Briselski sporazum suspenduje, što je iz Beograda ocenjeno kao „kupovina vremena Prištine“.

Priština tako kupuje vreme i 11 godina kasnije pošto sadašnji premijer Aljbin Kurti tvrdi da prihvata sporazum, ali paralelno konstatno traži nove ustupke Beograda da bi odobrio formiranje ZSO.

Šta je Srbija ispunila?

Za to vreme Srbija je integrisala srpske policajce u Kosovsku policiju, sudske vlasti su počele da funkcionišu u okviru kosovskog pravnog sistema.

Srbija je sprovela i dogovore u vezi sa elektroenergetskim i telekomunikacionim sistemom, organizovala saradnju na prelazima na adminsitrativnoj liniji koji su sada nalik klasičnim granicama, dozvolila na svojoj teritoriji korišćenje kosovskih registrarskih tablica…

Kosovo je dobilo zasebni pozivni broj, nije blokiran ulazak u međunarodne institucije (osim u Interpol), primljeno i u Međunarodni olimpijski komitet, FIFA, UEFA…

Zašto Srbija nije „pokupila kajmak“?

Uprkos decenijskoj kooperativnosti Srbije u ispunjavanju Briselskog sporazuma, srpske vlasti nisu umele da materijalizuju svoj rezultat.

Paralelno sa ispunjavanjem stavke po stavke srpske vlasti su pravile tenzije na severu Kosova i Metohije, naročito u Kosovskoj Mitrovici koja je u jednom trenutku bila podeljeni grad na severni (srpski) i južni (albanski) deo.

Iako su provokacije često bile međusobne, agresivna srpska retorika i svako malo podizanje borbene gotovosti vojske od strane Aleksandra Vučića, tumačene u međunarodnoj javnosti kao pretnja.

Čak i u trenutku kada je međunarodna zajednica zauzela oštar stav prema Aljbinu Kurtiju da su istekli svi rokovi za formiranje ZSO, dogodio se incident u Banjskoj u kojoj su četiri osobe (albanski policajac i tri Srbina) izgubile život u napadu na policijsku patrolu.

Šta dalje?

Međunarodna zajednica će verovatno i dalje insistirati na punom sprovođenju Briselskog sporazuma.

Albanska strana je već u nekoliko navrata predlagala reviziju ili potpuno nove pregovore, na koje srpska strana verovatno neće pristati dok se ispuni prva tačka Briselskog sporazuma.

Briselski sporazum će, makar se i ne sproveo do kraja, formalno nastaviti da važi sve dok se ne donese neki novi dokument.

V. Živanović / Kompas