Branka Prpa o Danu pobede u Srbiji: Prošli smo krvavi rat koji je bio rehabilitacija nacizma

Fokus javnosti usmeren je na vojnu paradu 9. maja u Moskvi, ali se Dan pobede nad fašizmom obeležava i u Srbiji. Iako zvanične institucije nisu odgovorile na upit o tome kako će izgledati ovogodišnje obeležavanje do objavljivanja ovog teksta, čini se da je proslava Dana pobede postala formalnost bez obzira na istorijsku važnost prostora na kojima je sagrađena sadašnja država. “Grad Beograd kao prestonički grad je imao četiri logora na svojoj teritoriji, što je unikum – to nemate nigde u Evropi” ističe istoričarka Branka Prpa.

“Borba protiv ideje kao što je bio nacizam koja je govorila o rasnoj izuzetnosti i prema kojoj su smatrali da mogu čitave kategorije naroda u koje smo i mi spadali, proglasiti narodima drugog reda – to jeste naše nasleđe. Ono je svesno i namerno uništeno disolucijom Jugoslavije. Ne možete rušiti državu po nacionalnim i verskim osnovama ako pre niste uništili nasleđe antifašizma.”

Ideja antifašizma srušena s vrha, voljom političkih elita

Istoričarka Prpa ocenjuje da je sudbina Jugoslavije zanimljiva jer se na njoj može tumačiti način na koji se veštački mogu vratiti nacističke ideje.

“Mora se dati neki razlog zašto nećeš više da živiš sa Hrvatima, sa Albancima, sa muslimanima. To je bilo veštački stvoreno. Jugoslavija nije srušena u Vartolomejskoj noći spontanim sukobom između naroda, nego odlukama tadašnjeg republičkog rukovodstva. Ona je srušena s vrha, voljom političkih elita.”, kaže Prpa i dodaje:

“Kultura sećanja je strašno važan element istorije i temelja. Kultura sećanja podrazumeva obeležavanja ulica imenima ljudi i događaja koji će se negovati. Sećanje na ono šta je bio Beograd u ratu i sećanje na njegove žrtve je izbrisano. To je sada svedeno na marginalne kulturne happening-e. Država 9. maj obeleževa formalno, a ne suštinski. Inače ne bi imali toliku rehabilitaciju ideja koje su bile upravo ono protiv čega je antifašizam artikulisan.”

Liberté, égalité, fraternité

Pored istorijske važnosti, Branka Prpa ističe važnost ideje.

“Te ideje još uvek žive zato što je to važno za opstanak u budućnosti. Ideja bratstva među ljudima koju je proklamovala Francuska revolucija, ideja jednakosti, pa i ideja slobode koja ne ograničava pravo drugima. Nisam ja ništa bolji od drugih, nisam ja izuzetan ni po čemu. Mogu biti, ako imam neke talente, pa se odvajam od drugih ljudi, ali ne po svojoj nacionalnoj pripadnosti. Ja mogu voleti svoju naciju ali ne na način da mrzim druge. E ta vrsta aberacije je, nažalost, u zadnjih 35 godina postala dubinska i deo je državne politike.”

Pobunjeni čovek je suština evropske civilizacije

U tome sagovornica Kompasa vidi prednost studentskih protesta.

“Zato je strašno važno što se kod studenata ta ideja javila spontano. To znači vraćam se vrednostima kroz koje ja mogu da egzistiram kao ljudsko biće i drugi zajedno sa mnom. U jednoj zajednici ljudi dobre volje.”

Prema njenim rečima, ako je suditi po postupcima koje su do sada pokazivali studenti, budućnost će se zasnovati na vrednostima koje su univerzalne i koje u fokus vraćaju dobro u čoveku.

“E sad to treba izgovoriti, artikulisati, jasno profilisati. Onda to nije postmodernistički politički performans. To su onda ideali. Pobunjeni čovek je suština evropske civilizacije”, kaže Prpa.

Probuđene ideje nacizma

“Čim razvijete teoriju o sopstvenoj izuzetnosti ili sopstvenoj izabranosti, i druge narode proglasite bezvrednima ili manje vrednima ili smatrate da možete da ih genocidirate – vi ste duboko u toj ideološkoj matrici i praksi. Mislim da se svet nikad tako blizu nije našao u regeneraciji i revatilizaciji nacionalsocijalizma. Mi vidimo neonacizam jer je očigledno prisutan u sadašnjosti.

Mi smo prošli jedan krvavi rat koji je po mnogo čemu bio rehabilitacija nacizma, gde si ubijao ljude samo zato što su druge vere ili nacije. I to bestijalno. Gde si vršio etnička čišćenja. To je još jedna stvar koja se mora osvestiti”, kaže istoričarka.

Vasilija Antonijević/ Kompas