Božo Prelević za Kompas o slučaju Danke Ilić: Bez tela nema govora u ubistvu

Slučaj nestanka i smrti dvogodišnje Danke Ilić pratilo je mnogo nagađanja. Pratile su ga i kritike na račun nastupa vlasti, od policije, do predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Smrt saosumnjičenog za učešće u Dankinom nestaku samo je dodatno zamutila vodu.

Propuste i neprimerene poteze za Kompas komentariše advokat i nekadašnji političar Božo Prelević.

Prelević je bio jedan od trojice koministara pravde u prelaznoj vladi posle pada Slobodana Miloševića u oktobru 2000.

Kako komentarišete najavu Aleksandra Vučića da će predložiti da se vrati smrtna kazna kao sankcija za svirepa ubistva?

Kao marketinški trik. On tačno zna da je asocijacija u kojoj se Srbija nalazi, Savet Evrope, protiv vraćanja smrtne kazne. Jedan od uslova da budete članica Saveta Evrope je ukidanje smrtne kazne.

Vučić sasvim dobro zna da je uvođenje smrtne kazne suprotno evropskom putu, samo što mu to treba kao hrana za njegove medije. Nešto je potrebno da bude igračka za Pink, Happy, za medije pod njegovom kontrolom.

Svake dve godine kad god se desi neka tragedija, on to predloži i to služi u čast zabavi naroda. Nema ništa ozbiljno što stoji iza toga, kaže Prelević.

Zanimljivo je da su (mandatar Miloš) Vučević i (advokat i političar Vladimir) Đukanović bili uzdržani ili protiv vraćanja smrtne kazne. 

Među stručnjacima je potpuno jasno da je to besmisleno. On sebe hoće tu da predstavi kao glas naroda, kao nekog pravednika koji bi napravi neku redistribuciju pravde.

Država može nekog da kazni i izoluje, ali država ne može da se ponaša isto kao neko ko je spreman da drugome oduzme život. To je filozofska postavka na kojoj počiva ukidanje smrtne kazne.

Je li moguće osumnjičene osuditi za ubistvo Danke Ilić na osnovu priznanja samo jednog od njih, a bez pronađenog tela?

Apsolutno ne. Način na koji oni sprovode istragu, ne bili se SNS pohvalio nekim uspehom, rezultirao je smrtnim ishodom čoveka koji nije optužen.

Verovatno je, između ostalog, upotrebljena neka vrsta sile ili pretnje. Nema razloga da se neko ko nije osumnjičen dovede u takvo stanje prepasti (straha) i stresa da umre prilikom ispitivanja.

Dok nema tela, ne možete govoriti o ubistvu i ne možete govoriti o tome šta je uzrok smrti. Šta je uzrok reći će vam veštak sudske medicine, ukoliko može da se izjasni.

Ukoliko je to dete učestvovalo u saobraćanoj nezgodi – i samo kažem ukoliko jer ne znam šta je tačno bilo – onda će se veštak izjašnjavati o uzroku, je li bilo kontakta sa vozilom ili nešto treće.

Prema tome, sva naklapanja i nagađanja su izričito zakonom zabranjena kao i pojavljivanje policijskih inspektora i ministra policije koji iznose detalje. 

O tim detaljima se može eventualno izjašnjavati tužilac i to u veoma, veoma uskom segmentu podataka koje u ovom trenutku može izneti: da nije pronađeno telo, da je neko poligrafisan, da su dali izjave i da se istraga nastavlja.

Sve ovo ostalo služi zabavi naroda i ničemu drugom. Služi i rušenju institucija jer kada policija to radi direktno ruši sud i tužilaštvo, a posebno kada to rade političari kojima je to našim Zakonikom o krivičnom postupku zabranjeno.

Kompas