Bojkot trgovinskih lanaca: Šta može ljuti potrošač?
Da li je jednodnevni bojkot kupovine u velikim marketima samo početak širih akcija? Može li uopšte takav bunt potrošača da urodi plodom? Kako je i ovo postala tačka koja povezuje region.
Ilustracija (Foto: Envato)
Ne kupujte u velikim trgovinskim lancima, poziva građane Srbije danas Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva. Razlog za ovaj bojkot su previsoke cene namernica, neke čak među najvišima u Evropi.
Hrvatska, prošli petak
Prošle nedelje, kako piše Dojče vele, u Hrvatskoj je zbog jednodnevnog bojkota velikih marketa – razlog je isti kao u Srbiji – došlo do pada prometa od 50 odsto. Otud, komšijsko iskustvo ohrabruje.
Srbija, podsećanje
A prošle godine je ovdašnja Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca – Deleze, Merkator S, Univereksport i DIS – zbog sumnje da su dogovarali cene i na taj način prekršili Zakon o zaštiti konkurencije.
Iako su najavljivanje velike kazne, čak je i tadašnji ministar trgovine Momirović govorio o zatvaranju pomentuih kompanija, Komisija od tad ćuti, vlada je pala, a u trgovinskim lancima cene i dalje divljaju.
Srbija, danas
Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva kaže da je, jednom rečju, dogorelo, te da očekuje da će potrošači pokazati solidarnost i naterati trgovinske lance da snize cene.
Današnji bojkot naziva pokaznom vežbom, bojkotom upozorenja koji najavljuje radikalnije mere.
Govori se o sledećoj strategiji: izabere se jedan trgovinski lanac na sedam ili deset dana, poremete se tokovi novca, taj trgovinski lanac smanje cene, a to učine potom i drugi.
Jedno “ali”
Međutim, po mišljenju ekonomistkinje Jelene Žarković, u ovakvim tržišnim uslovima teško da postoje trajna rešenja. Problem je, po njoj, što kupci nemaju dovoljno alternativa gde da kupuju, te da su bojkoti samo kratkotrajna mera. Navodi da je neophodno da država završi postupak koji se vodi protiv trgovinskih lanaca, kao i da se poveća konkurencija dovođenjem novih lanaca.
J.J./Vreme