Bliski istok – dva koraka ka ratu u jednom danu

Bliski istok se primiče opštem ratu, upozoravaju svetski lideri. Ponovo. Poslednji korak povukao je Iran, slanjem oko 200 balističkih raketa na Izrael.

Teheran je “napravio veliku grešku i platiće za to,” upozorio je premijer Benjamin Netanjahu.

Izraelske odbrambene snage (IDF) su, uz podršku Amerikanaca i saveznika u regionu presrele većinu projektila. Deo je ipak stigao do tla u centralnom i južnom Izraelu.

Iran napad opisuje kao odgovor na napad Izraela

Iranska revolucionarna garda je napad objasnila kao legitiman odgovor na smrtonosne akcije Izraela protiv Hezbolaha, Hamasa i samog Irana. 

Konkretno, Garda je ukazala na likvidacije lidera Hamasa u Teheranu i Hezbolaha u Bejrutu. 

Posle napada je saopštila da je gađala vojnu infrastrukturu, navela da je udar odmeren, i upozorila Izrael protiv vojne reakcije.

To nije prvi put u sadašnjem ciklusu nasilja, zapaljenog upadom terorista Hamasa u Izrael pre godinu dana, da Iran napada Izrael.

U aprilu je poslao dronove i rakete u odmazdi za izraelski napad na iranski konzulat u Damasku i likvidaciju sedmorice oficira Garde. 

Tada je, međutim, napad praktično najavio par dana ranije i isto nagovestio da smatra pravdu zadovoljenom.

IDF je ipak odgovorio oko sedam dana kasnije, mlakim napadom i potom se vratio obračunu sa Hamasom u Pojasu Gaze.

Regionalni rat se širi

Sada, međutim, stvari drugačije stoje. Pre svega, napad sa 200 balističkih raketa na Izrael najveći je ikada između neprijatelja koji decenijama ratuju preko iranskih posrednika i leđa drugih zemalja. 

Pentagon je kasnije procenio da je obim napada bio dvostruko veći od aprilskog, preneo je CNN. Uz to, onda su dobar deo napada činili dronovi, koji su neuporedivo manja pretnja od balistilkih raketa, a ovaj put iranski napad su samo par sati ranije najavili Amerikanci. 

Novi izazov Irana došao je u vreme kada je Izrael otvorio front prema svim satelitima Teherana. To su Hezbolah u Libanu, Hamas u Palestinskim Teritorijama, Hutiji u Jemenu i milicije u Iraku i Siriji.

Iran finansira i naoružava sve te grupe u izraelskom okruženju kao svoju “osovinu otpora” kojom nastoji da uništi Izrael.

Netanjahu je, pritom, otvoreno zapretio svima, pa i Iranu. Upozorio je da niko na Bliskom istoku ne može da se sakrije od IDF.

Zavisno od toga kakav će biti, neizbežan izraelski odgovor na napad od utorka može da dolije dovoljno goriva na sukob da zapali opšti rat.

Diplomatija bez mnogo šansi

Sve vreme od 7. oktobra prošle godine, zapadna diplomatija pokušava da ugasi vatru. Do sada, ništa nije prošlo.

Nemački kancelar Olaf Šolc u sredu je osudio iranski napad. Ocenio je kako „Iran rizikuje da zapali čitav region, a to treba sprečiti,“ rekao je u sredu.

Šolc je od Hezbolaha i Irana tražio da smesta prekinu raketiranje Izraela. Istovremeno je najavio novi diplomatski napor, u saradnji sa saveznicima, za prekid vatre između Izraela i Hezbolaha.

Prema njegovim rečima, prekid mora da bude uvod u primenu rezolucije Ujedinjenih nacija koja Hezbolahu naređuje da se povuče iz oblasti uz izraelsku granicu na jugu Libana, prenela je dpa.

„To otvara put povratku stanovništva u svoje domove na severu Izraela i perspektivu Libana za konsolidaciju svoje državnosti,“ rekao je kancelar.

Pregovori, uglavnom indirektni, uz očiglednu mrzovolju Netanjahua zasićenog Hezbolahom i Iranom, nemaju neke velike izglede.

Drugim rečima, napad od utorka možda je bila signal početka opšteg rata u regionu.

Svi samo zatežu, niko ne popušta

Uostalom, takvih pomaka ka ratu bilo je sasvim dovoljno od brutalnog Hamasovog upada. Inače, u ponedeljak će od tada biti puna godina.

Netanjahu se u tih 12 meseci nije osvrtao na upozorenja iz sveta da popusti isto brutalan pritisak u Gazi.

U enklavi praktično niko od stanovnika nije morao da beži pred raketama, granatama i tenkovima, a prema palestinskim izvorima ubijeno je više od 41.000 ljudi.

Hezbolah je mesecima skoro nekažnjeno raketirao Izrael iz južnog Libana, a napadima su se pridružili i Hutiji.

Izrael je zatim krenuo u ubistveni obračun sa Hezbolahom. U kontroverznoj operaciji koju, doduše, nije priznao, osakatio je organizaciju podmetnutim pejdžerima, pa je to eskalirao gađanjem njenih lidera u Bejrutu i drugde po Libanu.

Konačno, u utorak je na Hezbolah, koji je verovatno u rasulu, preko libanske granice poslao vojsku.

Šta sada?

Sada mnogo, ali nipošto i sve, zavisi od toga šta će Izrael da uradi.

Najveći strah zapadnih i regionalnih diplomata budi mogućnost neuzdražnog udara po Iranu, na primer po njegovim nuklearnim instalacijama. 

Iran je još dok su rakete u utorak letele naglasio da je pokazao samo deo svoje snage. Doduše, slično je rekao i neko od oficira IDF, opisavši aprilski odgovor kao “promotivni potez.”

Izrael sigurno ne potcenjuje pretnji Hezbolaha, makar ranjenog.

Bela kuća je saopštila da će biti u tesnom kontaktu sa Tel Avivom po pitanju odgovora na iranski napad. Međutim, Netanjahu je već više puta, uključujući libanskom inkurzijom, stavio do znanja da će raditi šta misli da treba, a ne šta mu se kaže.

Kompas