Betonizacija Beograda na račun zelenih pluća grada: Propisi mrtvo slovo na papiru
Temperatura na lokacijama sa najmanje zelenih površina u centru Beograda iznosila je u proseku sedam stepeni Celzijusa iznad najnižeg izmerenog nivoa.
Nedostatak zelenila, velika gustina zgrada i materijali poput betona, asfalta, metala i stakla, koji apsorbuju veliku količinu toplote, doprinose stvaranju toplotnih ostrva. (Foto: Pogled na Beograd, Envato)
Klimatske promene postaju sve drastičnije i zabrinjavajuće, što potvrđuje i činjenica da je prošla godina bila najtoplija u istoriji merenja temperature. Prognoze za 2024. nisu ni malo optimističnije – naučnici predviđaju da će ova biti još toplija.
Jučerašnji 14. april zabeležen je kao natopliji u Beogradu od 1887. godine kad se meri temperatura. Prethodni rekord ovako toplog dana bio je 1939. kada je izmereno 26.6 stepeni, piše Danas.
Urbanizacija
Urbanizacija direktno utiče na temperaturu, vlažnost vazduha, brzinu vetra, sunčevo zračenje i druge meteorološke parametre, stvarajući klimu specifičnu za gradove.
Zelenih površina na celoj teritoriji Beograda ima svega 12 odsto, a u centralnom delu samo 2,83 odsto. To dovodi do zadržavanja sve više toplote i stvaranja urbanih toplotnih ostrva.
„Ono što kao stanovnica Beograda sada primećujem jeste da se intenzivno odvija betonizacija Beograda, a da skupu cenu plaćaju najčešće drveće i zelene površine, kojih je sve manje. Sve češće viđamo grupe građana koji ustaju u odbranu parkića koji su ugroženi izgradnjom novih stambeno-komercijalnih zona“, rekla je Milica Lukić, jedna od istraživačica sa Geografskog fakulteta u Beogradu i članica WISE Srbija mreže žena.
Razumevanje gradskih temperaturnih varijacija
Naučnici su analizirali mikroklimatske uslove u različitim urbanim okruženjima radi boljeg razumevanja temperaturnih uslova u gradu i razvoja urabnističkih strategija.
Merenja su obuhvatila temperaturu vazduha i toplotni stres iliti toplotno opterećenje organizam i objekata.
„Za merenje smo koristili poseban uređaj koji vrlo pouzdano meri parametre koji su neophodni za urbana mikroklimatska istraživanja -KESTREL“, objasnila je Lukić.
Temperatura je merena u junu i avgustu 2021. na pet lokacija: Obilićev venac, Ulica Đure Jakšića, Košutnjak, Studentski park i kod Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković.
Najveće razlike u temperaturi između gusto izgrađenih i zelenih površina zabeležene su u najtoplijem delu dana, između 14 i 15.30. Na nekim lokacijama su prelazile sedam stepeni Celzijusa.
Na primer, 23. avgusta je u Ulici Đure Jakšića maksimalna temperatura vazduha bila 40,6 stepeni, a u Studentskom parku svega 33,4 stepena.
„Ono što je alarmantno jeste što u ovom slučaju govorimo o svega par stotina metara na kojima vladaju potpuno različiti mikroklimatski i bioklimatski uslovi“, naglašava Lukić.
Zaključak istraživanja
Sprovedeno istraživanje je pokazalo da su zelene površine u centralnim gradskim zonama neophodne kako bi se jedan grad prilagodio izmenjenim klimatskim uslovima.
Zelene površine imaju mogućnost da snize temperaturu vazduha za čak sedam stepeni u najtoplijim delovima dana, kada je ujedno najjača termalna nelagoda koju osećamo prilikom boravka na otvorenom.
Šta je rešenje?
Grad Beograd je 2019. godine usvojio Plan generalne regulacije sistema zelenih površina, koji sadrži sve preporuke i smernice, na koji način planirati razvoj zelenih površina u Beogradu.
„Međutim, nakon pet godina, malo toga je realizovano. Nažalost, ovaj jako važan dokument, koji i te kako može pomoći u borbi sa posledicama klimatskim promena, ostaje za sada mrtvo slovo na papiru“, rekla je Lukić.
Skupština grada Beograda je 2021. usvojila dva važna dokumenta: Akcioni plan za zeleni Beograd i Akcioni plan za održivu energiju i klimu za grad Beograd, koji takođe u jednom svom delu obrađuje pitanje zelene infrastrukture i urbanog planiranja.
Međutim, i pored dobrih preporuka i smernica, implementacija ovih dokumenta u praksi nije daleko odmakla.
Kompas/Balkan Green Energy News