Šolc: Berlinski proces „uspešan“

Berlinski proces poslednjih 10 godina nastoji da ubrza pristup Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Pritom, EU je zemljama regiona to obećala pre više od dve decenije.

Nemački kancelar Olaf Šolc je na otvaranju ovogodišnjeg samita procesa najavio nove „impulse“ procesu pristupanja.

„Duh Berlina“ je uspeh procesa

On je Berlinski proces opisao kao „uspešan.“

„Postigli smo nešto što bih opisao kao ‘duh Berlina’,“ rekao je na otvaranju samita EU i Zapadnog Balkana u glavnom gradu Nemačke.

EU je u region Zapadnog Balkana uvrstila šest kandidata za članstvo: Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju. Kosovo je za sada samo potencijalni kandidat.

Šolc je ponovio da se zalaže za brz pristup regiona.

„Evropska unija će biti kompletna tek kada Zapadni Balkan postane njen deo,“ rekao je.

„Nadam se da nam neće biti potrebno još 10 godina da svih šest država konačno postanu članice,“ dodao je nešto kasnije.

Svaka od šest zemalja je različito odmakla na putu ka EU otkako je Brisel 2003. usvojio regionalni pristup proširenja.

Frustracija posustalim pristupom

Sve te zemlje, međutim, dele rastuću frustraciju posustalim procesom pristupa. To je nedavno dalje podgrejalo ekspresno priznavanje Ukrajine i Moldavije za kandidate, u kontekstu ruske agresije.

Šolc je u uspehe Berlinskog procesa ubrojao sporazume o mobilnosti na Zapadnom Balkanu, obaranje cene rominga, razmenu studenata i regionalno partnerstvo za razvoj izvora obnovljive energije.

Merkelova je Berlinski proces pokrenula 2014. i od tada godišnje održava samit sa liderima zemalja regiona.

Ovogodišnji samit je počeo uz pozitivan signal napretka u višegodišnjim pregovorima o regionalnom sporazumu o slobodnoj trgovini CEFTA.

„To je ništa manje od proboja u regionalnoj saradnji,“ ocenio je Šolc.

Na dnevnom redu samita je i potpisivanje akcionog plana o zajedničkom regionalnom tržištu i novog sporazuma o mobilosti u visokom obrazovanju.

Kompas