Banke u Srbiji u 2024. ostvarile 1,33 milijarde evra čistog profita

Prinos na kapital približio se 17 odsto, što raduje akcionare. Sudeći prema rastu keš kredita i načina na koji Srbi troše novac, ovo će potrajati sve dok građani, odnosno korisnici ovih kredita imaju i prihode od kojih mogu da isplaćuju rate.

Berzanski analitičar berzanski analitičar brokerske kuće Momenum Securities Nenad Gujančić kaže da je rekord ostvaren jer nema loših kredita, a rast prihoda dolazi i od naknada i provizija, koje više nisu ograničene dogovorom sa NBS kao 2023. godine. Ipak, rast gotovinskih kredita može biti rizičan ukoliko dođe do ekonomske krize, slabljenja dinara ili rasta nezaposlenosti.

„U ovoj idiličnoj slici bankarskih profita ovo je verovatno stavka koju bankari gledaju podignutih obrva. Ipak, sve dok tržište rada stoji solidno, gotovinski krediti još uvek ne bi trebalo da predstavljaju kost u grlu. Kako njihovim korisnicima, tako ni pomalo zabrinutim bankarima“, kaže ovaj analitičar.

Država i građani najveći klijenti

Profesor Goran Radosavljević objašnjava da su najveći klijenti banaka država i građani. Dokle god su te dve komponente stabilne, bankarski sektor ne bi trebalo da ima problema.

Država zaduživanjem za infrastrukturu i emisijom hartija od vrednosti ostaje pouzdan partner, dok građani i dalje uzimaju kredite jer im rastu prihodi.

Ekonomisti upozoravaju na širu sliku

Ipak, ekonomisti upozoravaju na širu sliku – model privrednog rasta Srbije je neodrživ. Investitori se povlače po isteku subvencija, a troškovi rada rastu. Fiksni kurs i rast dinarskih depozita (koji čine 10 odsto ukupne štednje) dodatno povećavaju rizike.

Gujančić zaključuje da je pitanje kako će se trenutni model rasta transformisati – postepeno ili naglo. Ako dođe do većeg ekonomskog poremećaja, bankarski sektor bi se mogao suočiti s ozbiljnim izazovima, uprkos današnjim sjajnim brojkama.

Nova ekonomija

Više o ovome pročitajte na: