Balkan i mržnja: Zašto smo sve dalje od pomirenja posle slučaja fudbalera Mirlinda Dakua?

Fudbal umesto da zbližava kao da je dodatno zavadio narode Balkana na Evropskom prvenstvu koji se po nemačkim stadionima međusobno vređaju, a po ulicama biju.

Navijači Albanije (Foto: FoNet/AP Photo/Frank Augstein)

Kada je 1954. godine na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj, samo devet godina posle II svetskog rata, reprezentacija Zapadne Nemačke pobedila u finalu Mađarsku (3:2), ceo stadion je počeo da zviždi i vređa pobednike. Fudbaleri Mađarske, predvođeni najboljim igračem Ferencom Puškašom, napravili su špalir oko Nemaca i aplaudirali im, čime su naterali publiku da privhati pobedu boljeg.

Zašto su fudbalski savezi na Balkanu svetlosnim godinama udaljeni od sličnog gesta? Evropski mediji su prethodnih dana maltene ismevali fudbalske saveze Hrvatske, Albanije i Srbije zbog međusobnih optužbi i žalbi koje su jedni na druge upućivali UEFA.

Na pleća UEFA je stavljen zadatak da uradi ono što ni relevantnim međunarodnim institucijama nije uspelo – da ispravlja „krive Drine“ i pokuša da neutrališe mržnju koja bukti još od devedesetih godina prošlog veka, te dovede do neke pravde koja bi pomirila narode. Međutim, u agendi UEFA svakako nije posao ni policije ni suda, pa jedino što treba očekivati je da će zaštiti svoje takmičenje od ovakvih pojava.

Šta se ustvari dogodilo?

Albanski navijači su na EURO čak i u očima UEFA prevršili svaku meru pošto nema utakmice na kojoj nisu prešli granicu pristojnosti.

Na prvom meču protiv Italije nosili su obeležja Oslobodilačke vojske Kosova (UČK). Potom su na utakmici protiv Hrvatske poveli skandiranje: „ubij Srbina“, kome su se priključili i hrvatski navijači. Zatim su na trećem meču protiv Španijne istakli transparente „Kosovo je Albanija“ i ponovo zastave sa simbolima  „UČK“ i velike Albanije.

UEFA je navela da je otvorila posebnu istragu protiv dva fudbalska saveza zbog skandiranja na utakmici Hrvatska – Albanija, ali još nije poznato kada bi kazne mogle da budu izrečene. Verovatno će stari lisci iz Niona sačekati da se završi EURO i smire strasti, pa će videti da li će oduzimati bodove (za naredne kvalifikacije) ili izreći jedan ili više mečeva bez publike.

Zašto je bitan Mirlind Daku?

Mirlind Daku je kosovski fudbaler u reprezentaciji Albanije koji je pred početak meča protiv Hrvatske sa terena megafonom poveo navijanje na tribinama u kojem je širena mržnja prema narodima Srbije i Severne Makedonije. UEFA je ovog fudbalera ekspresno suspendovala na dva meča, zbog čega nije mogao da igra juče na poslednjem meču Grupe B protiv Španije.

Međutim, umesto da izrazi žal što neće moći da pomogne svom timu da možda izbori prolaz u drugu rundu takmičenja, Daka je na društvenim mrežama juče objavio da je „vredelo“ to što je zaradio suspenziju zbog širenja mržnje.

Foto: Printscreen

UEFA će verovatno povesti novi postupak protiv Dakua i moguće je da će proširiti suspenziju na još koji meč. Ironija je da gest Dakua nije osudio ni FS Albanije, ali jeste fudbalski klub Rubin iz Kazanja koji je najavio da će povesti discplinski postupak.

Zašto nema pomirenja?

Pomirenja nema ni na pomolu zato što fudbalski savezi umesto da sarađuju na neutralisanju ovih pojava, jedva čekaju da imaju za šta da optuže onaj drugi.

Iako je UEFA odmah reagovala na žalbu Fudbalskog saveza Srbije u vezi sa porukama mržnje, generalni sekretar FSS Jovan Šurbatović odlučio je da dodatno dolije ulje na vatru pretnjom istupanja sa EP „ako kazna za Albaniju i Hrvatsku ne bude drakonska“.

S druge strane fudbalski savezi Albanije i Hrvatske nisu se čak ni oštro ogradili od sramnog ponašanja njihovih navijača (u slučaju Albanije i igrača).

Šta dalje?

Pomirenja neće ni biti sve dok čelni ljudi FSS svoje navijače nazivaju „gospodom“ samo zato što u Nemačkoj na stadionima nisu izazvali ni jedan incident (ne računamo uhapšene zbog ulične tuče, u kojoj je snimljen i sin predsednika Srbije). Neki bi rekli da bi maliciozno bilo sad pominjati slučajeve Ivana Bogdanova u Đenovi, mlaćenje albanskih fudbalera posle slučaja drona s zastavom velike Albanije, konstantne povike i transparente „nož, žica, Srebrenica“, veličanje ratnih zločinaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića…

Pomirenja neće biti sve dok FS Albanije jasno ne osudi svoje navijače i igrače koji veličaju Oslobodilačku vojsku Kosova i pozivaju na ubistvo Srba, niti dok FS Hrvatske nastavi da (godinama) ćuti na to što njihovi fudbaleri slave uspehe uz nacionalističke pesme Tompsona i povike „za dom spremni“.

Činjenica je da fudbalski savezi regiona slepo prate političku propagandu koja neretko uključuje i širenje mržnje. Onda se ne treba čuditi ni kada navijači, koji su po vokaciji lakše podložni propagandi, slede isti takav kurs.

V. Ž. / Kompas