Aušvic oslobođen pre 80 godina – danas 12% Nemaca ne zna za Holokaust

Sovjetski vojnici su, jureći za Nemcima ka Berlinu, 27. januara 1945. nabasali na Aušvic, najveću fabriku smrti Holokausta.

Ceremoniji obeležavanja 80. godišnjice od oslobađanja Aušvica prisustvovaće političari i kraljevi iz 55 zemalja.

U centru pažnje, međutim, biće poslednji od preživelih logoraša, njih pedesetak još sposobnih da putuju.

Sećanje na Aušvic i povratak desničara u Evropi i Nemačkoj

Pri pogledu spolja, u fokusu će biti prodor desničarskih snaga u Evropi, pa i samoj Nemačkoj, koja je pod vođstvom Adolfa Hitlera i orkestrirala zverstva poput onih iz Aušvica.

Obeležavanje ove godišnjice može biti među poslednjim sa preživelim logorašima, rekao je direktor Muzeja Aušvic-Birkenau Pjotr Civinski.

Oni koji budu govorili verovatno će adresirati “neverovatan rast populizma, demagogije i informacionog haosa sadašnjice,” rekao je. “Potrebne su nam čvrste i jasne referentne tačke, a njihovo iskustvo je deo toga.”

Komemoraciji će prisustvovati delegacije iz 55 zemalja, uključujući kraljeve Britanije i Španije, Čarlsa i Felipea VI. 

Iz Nemačke, putuju predsednik Frank-Valter Štajnmajer i kancelar Olafa Šolc, a sa njima preživeli logoraš Pjotr Tausig. 

Sada 91-godišnjak, Tausig je pred put na komemoraciju rekao da ga uznemirava nadiranje desničarskih snaga u Evropi, poput Alternative za Nemačku (AfD).

“Nisam računao da ću ponovo doživeti tako nešto,” rekao je.

Bivša logorašica: Budite ljudi

Nešto slično o uzletu desničara prethodne sedmice izjavila je nekadašnja logorašica Margo Fridlender.

Demokratija se ljulja u mnogim zemljama, a važno je da se održi, rekla je ona uoči 80. godišnjice oslobađanja Aušvica. 

Fridlenderova, koja je napunila 103 godine, u razgovoru za dpa je priznala da se “ne razume previše u politiku,” ali da “nije lepo što je tako.”

Na pitanje o uzletu desničarskih partija u Evropi, upozorila je: “Uvek kažem, tako je i onda počelo.” “Budite oprezni, poštujte ljude, jer to je ono najvažnije,” dodala je.

“Moja poruka svima je: Budite ljudi. Prihvatite druge, bez obzira koju boju kože imali ili koje vere bili,” rekla je Fridlenderova. “Na koncu, svi na ovaj svet dolazimo na isti način.”

Ona je rođena 1921. u Berlinu. Njena porodica je početkom 1940-ih bezuspešno pokušala beg u inostranstvo. Majka i brat su joj ubijeni u Aušvicu, ona je preživela Terezijenštat.

Tausig na komemoraciju u Aušvic pošao “po dužnosti” ali “škrgućući zubima”

Tausig je sa nepunih 11 godina novembra 1944. sa porodicom deportovan iz Slovačke u Aušvic. 

Potom je preživeo i marš smrti do Mauthauzena u Austriji u zimu 1945. Konačno su ga Amerikanci oslobodili u maju te godine iz logora Gunskirhen. Na levoj podlaktici mu je još vidljiva tetovaža logoraškog identifikacionog broja.

U Aušvic se, za godišnjicu oslobađanja, vraća nevoljno, “škrgućući zubima.” 

“Smatram, međutim, da mi je to dužnost,” dodao je.

Prema njegovim rečima, memorijalni centar Aušvic-Birkenau, kod Osvjenćima u Poljskoj, ni izbliza ne oživljava atmosferu onoga što se tamo dešavalo pre 80 godina.

“Tako nešto ne možete da konzervirate,” rekao je. “Nemoguće je dočarati takve uslove, onaj strah i onu glad.”

Tausig je naglasio da ga užasava što mnogi mladi danas ne znaju za Holokaust. “To me duboko ožalošćuje.”

Jedan od osam mladih Nemaca nije čuo za Holokaust i uništenje šest miliona Jevreja

Jedno skorašnje istraživanje Jevrejske konferencije za za odštetna potraživanja ukazuje da značajan udeo mladih današnjice nikada nije čuo za Holokaust ili Šoa.

U anketi ljudi, starosti između 18 i 29 godina 12 odsto ispitanika u Nemačkoj je navelo da nikada nije čulo ni za jedan od dva termina koji označavaju sistematsko ubijanje Jevreja u nacističkoj Nemačkoj i njenim satelitima iz Drugog svetskog rata.

Taj udeo je još veći u Austriji, 14 odsto, Rumuniji, 15 i Francuskoj, sa ogromnih 46 odsto.

Anketirano je oko 1.000 mladih u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji i SAD.

U svim tim zemljama, značajan udeo ispitanika nije znao da je u nacističkoj eri ubijeno oko šest miliona Jevreja. U Nemačkoj: Njih dve petine.

Oko 15 odsto nemačkih ispitanika je reklo da je ubijeno najviše dva miliona Jevreja. U Rumuniji, to je navelo 32 odsto, više nego bilo gde drugde.

U Nemačkoj, dva odsto ispitanika se složilo sa tvrdnjom da Holokausta uopšte nije bilo.

Istovremeno, velika većina u skoro svim državama iz ankete je ocenila da nešto poput Holokausta može da se desi i danas: U SAD 76 odsto, u Britaniji 69, u Francuskoj 63, Nemačkoj i Austriji 62 i 61 odsto.

Savet Jevreja: Rast antisemitizma posledica i dezinformisanju o Holokaustu

Centralni savet Jevreja u Nemačkoj je uznemireno reagovao na rezultat istraživanja.

“Zabrinjavajuć rast antisemtiskog verbalnog i fizičkog nasilja koje vidimo u Nemačkoj uveliko je ukorenjen u dezinformisanju i manjku podataka o Holokaustu,” rekao je predsednik Saveta Jozef Šuster

Nemačka godišnjicu oslobađanja Aušvica obeležava kao nacionalni Dan sećanja od 1996. Ujedinjenje nacije su 2005. taj datum proglasile Međunarodnim danom sećanja na Holokaust.

Ceremonija obeležavanja godišnjice oslobađanja logora Aušvic počinje kasnije u ponedeljak.

Kompas