Austrijski geolog: Strah od litijuma preteran, ali šteta neminovna
Mihael Tost, šef katedre za inženjerstvo u rudarstvu na Univerzitetu Montan, kaže da su strahovi oko otvaranja rudnika jadarita preterani, ali i da je uticaj na životnu sredinu neizbežan
Ilustrativna fotografija (Izvor: Envato)
Profesor Mihael Tost je šef katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa na Univerzitetu Montan u Leobenu u Austriji. Govoreći u emisiji Demostata o projektu Jadar odgovarao je na pitanja u vezi sa načinom na koji će se realizovati ovaj projekat. Tost je na pitanje da li tehnologije iskopavanja i prerade rude zaista garantuju očuvanje životne sredine rekao da je uticaj na životnu sredinu neminovan, ali da ima načina da se ona svede na minimum.
Odsustvo poverenja
Kada je reč o poverenju u konkretan projekat, zbog kog je javnost u Srbiji zbunjena, Tost preporučuje da se oslonimo na podatke. Naglašava i da bi se u ovom slučaju pravio podzemni rudnik, na dubini od 400 do 700 metara, što bi smanjilo uticaj na zemljište na površini. Građani sumnjaju i kakve posledice može da ostavi rudarenje, a jedna od najvećih pretnji je zagađenje vode. Tost pak, smatra da ne bi došlo do mešanja vode za piće i vode koja se nalazi na dubini gde će se odvijati rudarske aktivnosti.
Strah od sumporne kiše
Profesor Tost govorio je o raširenoj teoriji da zbog projekta „Jadar” dođe do pojave sumpornih kiša. On objašnjava da, ukoliko bi se tako nešto dogodilo, baš mnogo toga bi moralo da pođe naopako, te se, kako kaže, usuđuje da tvrdi da se to neće desiti. Naglašava i da je upotreba sumporne kiseline rasprostranjena, te da nije eksperimentalna primena na projektu Jadar.
Fosilna goriva su prošlost
Tost je naglasio potrebu da smanjimo upotrebu fosilnih goriva kako bismo izbegli katastrofalne posledice klimatskih promena: “Nama će biti potrebne sirovine, u ovom slučaju i iz Srbije ali i iz drugih evropskih zemalja kako bismo postigli taj geopolitički minimum, 10 odsto ili više proizvodnje sa evropskog tla.” Dodaje i da ukoliko Evropa želi da smanji svoju trenutnu zavisnost od uvoza kritičnih sirovina iz drugih zemaja, posebno Kine, mora da ima više rudarstva, više prerade i više reciklaže unutar svojih granica.
J.G. / Vreme