Analiza AP: Šta možemo da naučimo o demokratiji od Južne Koreje?

Nakon šestočasovne igre moći, dok su mnogi Južnokorejci spavali, dogodilo se nešto vredno pažnje: demokratija je opstala. Kakvu pouku mogu da izvuku ostale zemlje (i lideri) u svetu? O tome piše agencija Asošijejted Pres (AP)

Protekla nedelja u Seulu, upozoravaju zvaničnici i akademici, izgledala je kao ozbiljna pretnja demokratiji. Ipak, Južna Koreja je poslala svetu vrednu i važnu lekciju.

Kako je sve počelo

Demokratski izabran predsednik proglašava vanredno stanje nad nacijom koju vodi. Preuzima široka ovlašćenja da spreči demonstracije opozicije, zabrani političke stranke i kontroliše medije. Njegovi predstavnici u vojsci pokušavaju da blokiraju zakonodavce da iskoriste svoju moć da glasaju o otkazivanju preuzimanja vlasti.

Šta je bilo potrebno da se nasilni trzaj ka vlasti predsednika Jon Suk Jela pobedi

Ukratko – jedinstvena narodna podrška demokratiji.

Konkretno – poslanici upadaju u Narodnu skupštinu iza ponoći, prenoseći uživo kako se penju preko ograda. Političarka se hvata za pušku vojnika i viče „Zar te nije sramota?“ sve dok se ovaj nije povukao. Konačno i presudno – parlament sastavlja kvorum i izglasava ukidanje vanrednog stanja.

Bila je to pobeda teško izvojevane demokratije. Bila je to pobeda ideje da kontrola i ravnoteža među granama vlasti mora raditi na suprostavljanju međusobnim ambicijama, baš kao što su američki osnivači pisali u Federalističkim dokumentima davne 1788. godine.

No, dok se u Seulu odigravala drama, skele demokratije su nestabilno podrhtavale širom sveta.

Šta nam ovo govori o vladavini prava

U drugim zemljama, posezanje za moći bi moglo da „upali“. Drugi potencijalni autoritarci su možda bili bolje pripremljeni od Juna.

U duboko polarizovanim društvima — na primer u Sjedinjenim Državama, gde su republikanci čvrsto lojalni novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu — možda ne bi bilo odlučne podrške javnosti ili opozicije. Vojska bi možda upotrebila silu. A članovi zakonodavnog tela možda ne bi glasali kao jedan da uguše pokušaj preuzimanja vlasti.

„Pokušaj predsednika Juna da proglasi vanredno stanje otkriva krhkost vladavine prava u podeljenim društvima. Posebno u onima sa vladama u kojima zakonodavna vlast ne može lako da razreši izvršnu vlast“, ​​objašnjava Tom Pepinski, profesor vlade na Univerzitetu Kornel koji proučava nazadovanje među demokratijama u jugoistočnoj Aziji.

Posebno je važno, kako je naveo u mejlu, da “nijedan član stranke predsednika Juna nije bio voljan da brani njegove postupke u javnosti”.

Junov iznenadni pokušaj da uvede vanredno stanje otkrio je i krhkost i otpornost demokratskog sistema zemlje.

U roku od tri sata od njegove zapanjujuće najave da će uvesti vojnu vlast — tvrdeći da opozicija „parališe“ državne poslove — 190 poslanika glasalo je za otkazivanje njegovih akcija. Time su demonstrirali snagu demokratske kontrole i ravnoteže u zemlji.

Junov autoritarni pritisak, koji su izvele stotine teško naoružanih trupa sa helikopterima Blackhavk i oklopnim vozilima poslatim u Narodnu skupštinu, budi sećanje na eru diktatorskih predsednika. Demokratska tranzicija u zemlji kasnih 1980-ih došla je nakon godina masovnih protesta miliona koji su na kraju prevazišli nasilna potiskivanja od strane vojnih vladara.

Civilno prisustvo je ponovo bilo ključno u oblikovanju događaja nakon Junove televizijske najave o vanrednom stanju u utorak. Hiljade ljudi pohrlilo je u Narodnu skupštinu. Uzvikivali su parole da se vanredno stanje ukine i da se Jun povuče sa vlasti. Nije bilo izveštaja o nasilnim sukobima sa vojnicima i policajcima.

„Vratili smo demokratiju. Ovog puta bez ijedne žrtve“, rekao je Seol Dong-hun, profesor sociologije na južnokorejskom nacionalnom univerzitetu Jeonbuk.

Nije baš tako lako postati diktator

Praktično je nemoguće da bilo koji lider demokratije izvede tranziciju ka vanrednom stanju, a da javnost nije voljna da to podrži ili barem toleriše.

Opozicioni lider Li Džae Mjung, koji je tesno izgubio od Juna na predsedničkim izborima 2022, privukao je milione pregleda kada je počeo da prenosi uživo svoj put do Narodne skupštine, moleći da se ljudi okupe u parlamentu kako bi pomogli poslanicima da uđu unutra. Na drhtavom snimku se kasnije vidi kako izlazi iz svog automobila penjući se preko ograde da bi došao na teren.

Glasanje u Narodnoj skupštini takođe je direktno prenošeno na Jutjub kanalu predsednika Skupštine Vu Von Šika. On je takođe morao da se popne na ogradu da bi ušao.

Javnost očigledno nije delila Junov doživljaj krize, čija su mišljenja, rekao je Seol, bila oblikovana pretežno šokantnim video snimcima koji su emitovani na njihovim uređajima.

„Na kraju krajeva, demokratija se svodi na pokretanje javnog mnjenja“, rekao je. „Ono što je bilo najvažnije u ovom slučaju, to je da se sve prenosi uživo na pametnim telefonima, Jutjubu i bezbrojnim drugim medijima.”

Opozicioni poslanici sada insistiraju na opozivu Juna, rekavši da on nije ispunio ustavni uslov da se vanredno stanje razmatra samo u ratnim vremenima ili u sličnoj teškoj krizi. Dodaju i da je nezakonito rasporedio trupe u Narodnu skupštinu.

U subotu je opozicioni predlog za opoziv propao nakon što je većina poslanika iz Junove stranke bojkotovala glasanje. Ipak, tu nije kraj problemima predsednika. Očekuje se da će poraz na izborima intenzivirati proteste širom zemlje i produbiti politička previranja u Južnoj Koreji. Opozicione stranke se spremaju da unesu još jedan predlog za opoziv kada se parlament ponovo sastane u sredu.

‘Samoprevrat’

Politikolozi ono što se dogodilo u Južnoj Koreji nazivaju „samodržavnim udarom” (ili samopučem ili samoprevratom). Ovaj pojam definisan je kao državni udar koji vode sami aktuelni lideri, u kojem izvršna vlast preduzima ili sponzoriše nezakonite radnje protiv drugih u vladi. Jun se kvalifikuje za ovu disciplinu jer je koristio trupe da pokuša da zatvori zakonodavno telo Južne Koreje.

Samoprevrati se povećavaju, a trećina od 46 koliko ih je bilo od Drugog svetskog rata, dogodila se u protekloj deceniji. Ovo pokazuje studija istraživača sa Univerziteta Karnegi Melon i Univerziteta Pen Stejt. Kako navode, uspeva oko 80 odsto samoprevrata.

Preuzimanje vlasti od strane predsednika Tunisa Kaisa Sajeda 2021. godine izazvalo je sličnu zabrinutost širom sveta. Ova zemlja je, ipak, dizajnirala demokratiju od nule i dobila Nobelovu nagradu za mir nakon uglavnom beskrvne revolucije.

U Sjedinjenim Državama, neki su izrazili zabrinutost zbog sličnih situacija u toku druge administracije Donalda Trampa. Na kraju krajeva, obećao je da će uzdrmati neke od stubova demokratije. Razmišljao je da bi bilo opravdano ako bi odlučio da traži „ukidanje svih pravila, propisa i članova, čak i onih koji se nalaze u Ustavu“. To je u suprotnosti sa zakletvom koju je položio 2017. i koju će ponovo položiti sledeće godine, a to je da će da „čuva, štiti i brani Ustav“ najbolje što može.

Skoro polovina glasača na izborima 5. novembra, na kojima je Tramp pobedio, reklo je da su „veoma zabrinuti“ da bi još jedno Trampovo vođenje države približilo SAD autoritarizmu, prema podacima istraživanja AP Votecast.

Pozvan pred publikom uživo na Foks Njuz Kanalu 2023. da uveri Amerikance da neće zloupotrebljavati vlast ili koristiti predsedništvo da traži odmazdu ni protiv koga, Tramp je odgovorio, „osim prvog dana“, kada će zatvoriti granicu i „vežbati , bušiti, bušiti.”

Posle toga, Tramp je rekao: „Ja nisam diktator.”

AP / Kompas