Ana Đurić Konstrakta za „Vreme“: Moj prelom stvarnosti

U intervjuu za „Vreme“ Ana Đurić, Konstrakta govori o stvaranju muzike, društvenom angažmanu, komunikaciji sa publikom, izazovima koje nosi popularnost i brojnim drugim temama.

Koliko je angažovana umetnica?

Ako angažovanost podrazumeva moju nameru da na nešto utičem ili čak menjam, onda ja nisam nimalo angažovana. Pišem ono o čemu razmišljam ili što proživljavam, moglo bi se reći da pišem iz prosto sebičnih razloga. Terapijski.

Ali isto tako mi je i drago kad se desi prepoznavanje, a dešava se. I zato, na kraju priče, retroaktivno, mogu da kažem da tu i leži moja angažovanost – sročim i muzički uobličim teme koje dotiču neke ljude, nekad i mnoge ljude.

O izazovima popularnosti

Izazov je i slika koja se o Konstrakti stvara u medijima, a koja nije podudarna sa mnom. Tako je za svakoga ko je medijski izložen.

Izvlače se naslovi iz konteksta, dodaju se izjave, pravi se neki imidž koji nema uvek veze sa stvarnošću. Dakle, izazov je odvojiti medijski imidž od stvarnosti.

Nije da sam imala ozbiljne probleme u tom smislu, ali moram da kažem da me osuđivačko-kensel onlajn okruženje malo i plaši.

Što vidi kao srž problema u našem društvu?

Ne mogu da dobijem uput u domu zdravlja za, recimo, gastroenterologa za dete jer nema termina. Nema, sem za ekstremno teške slučajeve. Više i ne pomišljam da idem u dom zdravlja, idem pravo u privatnu kliniku, a njih ima na svakom ćošku. A mi svi plaćamo zdravstveno. I nema svako para za privatnu kliniku.

U školi se često gube časovi jer ne mogu da nađu zamene, nema ko da radi, ili bolje rečeno – ne isplati se po raznim osnovama. Privatne škole sad postaju sve dostupnije. Dakle, sve ćemo češće da plaćamo osnovno i srednje obrazovanje? Zašto?

Hrana je, bar u Beogradu, skuplja nego u Veneciji ili Berlinu. Prosečna plata nije kao u Berlinu. Stanarina u odnosu na prosečnu platu je u nekoj neodrživoj ili jedva održivoj razmeri, bar za ljude iz moje okoline.

M.S. / Vreme

Više o ovoj temi čitajte na: