Američki predsednički izbori sa mnogo „nikada ranije“

Nikada u istoriji američki predsednički izbori nisu izrodili toliko „nikada ranije.“ Zapravo, zapanjuje da su Džo Bajden i Donald Tramp uopšte dobili priliku da počnu trku.

Krivične presude? Nema veze

Nikada ranije neko nije dobio nominaciju partije za kandidaturu i pritom vodio u anketama, a da je pod federalnom optužnicom. Pritom, optužnica u četiri tačke Donalda Trampa tereti za podstrekivanje na nerede kojima je 6. januara pokušao da spreči overu elektorskih glasova u Kongresu.

Nikada se nije desilo ni da se kandidat neke od dve velike partije suočava sa suđenjem pod krivičnom optužnicom. Trampu predstoji odloženo izricane presude nakon što ga je porota proglasila krivim po 34 tačke za falsifikovanje poslovnih knjiga u nastojanju da zataška svoju vezu sa porno zvezdom Stormi Denijels. 

Konačno, ove godine je prvi put kandidat neko – ponovo Tramp – ko je morao da se preda policiji zbog sudske presude po krivičnoj optužnici. On se avgusta 2023. dobrovoljno predao vlastima okruga Fulton u Džordžiji, gde je zaveden i fotografisan kao osuđenik. Ta fotografija je brzo postala popularan motiv u njegovoj kampanji.

Doduše, Tramp je američkom pravosuđu uspeo da veže ruke izborom sudija Vrhovnog suda tokom mandata. Naime Vrhovni sud je početkom jula podeljenom, žestoko osporavanom odlukom 6:3 bivšem predsedniku – prvi put ikada – dodelio “apsolutni imunitet” od pravosudnog procesuiranja. Sada je nejasno šta će biti sa presudama i suđenjima Trampu.

Predsednički izbori su bili trka dvojice staraca…

Do 2024. se nije desilo da dvojica najstarijih kandidata traže nominaciju svojih partija. Džo Bajden, koji je doduše odustao, bi na dan inauguracije imao 82, a Tramp još može da postane najstariji sa napunjenih 78.

Do Bajdenovog odustajanja, ovogodišnja kampanja je bila prva u više od veka u kojoj se drugi put nadmeću dvojica predsednika. To se poslednji put desilo 1912. godine, kada su vodeći kandidati bili Teodor Ruzvelt i Vilijam Taft. Tramp je bio 45. američki predsednik, a Bajden 46.

Letos se prvi put u predizbornoj kampanji desilo da aktuelni predsednik bivšeg izazove na TV duel. Rasprava nikada nije održana ranije od julske, a pravila debate su naizgled odgovarala Bajdenu više nego Trampu.

… dok se jedan nije sapleo i pao

Ista ta debata je verovatno najgori javni nastup nekog američkog predsednika u istoriji države. Ni najtvrđi Bajdenovi saveznici nisi mogli da negiraju da je on sebi i demokratama priredio katastrofu.

U tri nedelje posle TV debate rastao je pritisak iz same Demokratske partije na Bajdena, da odustane od izborne trke zbog poljuljanog psihofizičkog zdravlja. On se konačno priklonio 21. jula. Pojedini predsednici su kroz istoriju odustajali od trke za drugi mandat, ali nikada pod takvim okolnostima i nikada sa izborima toliko blizu. Istorijski, “nema dobre analogije,” rekao je profesor američke politike na koledžu Klermon Mekena Džon Džej Pitni. Istoričar Univerziteta Ratgers Dejvid Grinberg je Bajdenovo odustajanje u jeku kampanje opisao kao “veliki zemljotres.” Ujedno, njegovim povlačenjem predsednička kampanja je postala prva od 1976. bez imena Bajden, Buš ili Klinton. To je 11 izbornih ciklusa.

Bajden je odmah po saopštenju da se povlači podržao kandidaturu svoje potpredsednice, Kamale Haris. Ona je prva crnjkinja – i druga žena, posle Hilari Klinton – u trci za Belu kuću.

Kompas