Zašto američki predsednički izbori toliko koštaju?

Američki predsednički izbori učesnike koštaju milijarde dolara, više nego bilo koji drugi u svetu.

Predsednik Džo Bajden i tadašnji predsednik Donald Tramp su na izbornu kampanju 2020. zajedno potrošili oko 5,7 milijardi dolara.

To je bilo više nego ikada ranije i dvostruko nego na izborima četiri godine ranije, navodi organizacija Open Secrets koja beleži izborne donacije.

Harisova i Tramp za predsedničku trku samo u julu skoro 450 miliona dolara

Ove godine, neočekivana kandidatkinja Demokratske partije Kamala Haris je samo u julu prikupila 310 miliona. Tramp je izjavio da mu se u izborni budžet slilo oko 138 miliona dolara.

Predsednički kandidati ne dobijaju samo sitne donacije u kovertama od građana koji žele da ih vide u Beloj kući, prenosi DW.

Bogati i superbogati im uplaćuju milionske iznose.

Uticajni iz poslovnog sveta predsedničkim kandidatima uplaćuju milione

Na primer, milijarder Džordž Soroš i njegov sin Aksel izborne kampanje podržavaju desetinama miliona dolara. Sorošovi su stali iza demokrata i Harisove. 

Kamali je sedam miliona dolara uplatio i suosnivač Linkedina Rid Hofman. 

Brzo potom je u jednom intervjuu ubacio da nije zadovoljan radom šefice američke Komisije za konkurentnosti Linom Kan i kako se nada “da će je potpredsednica Haris smeniti.”

Tramp isto valorizuje poslovne interese bogatih: Njemu je milijarder Timoti Melon u maju uplatio 50 miliona dolara. 

Iza njega je stao i Ilon Mask, navodno dvocifrenim brojem miliona dolara.

Sve to, naravno, otvara pitanje očekuju li bogati donatori nešto zauzvrat. Bolje je pitanje šta očekuju i zato običan Amerikanac takve ljude posmatra ispod oka.

Vrhovni sud praktično ukinuo limit donacijama

Američki Vrhovni sud je 2010. okončao raspravu o kontroli iznosa političke donacije. Ocenio je, naime, da je ograničavanje političkog finansiranja cenzura i stoga nezakonito.

“To znači da od tada svako može da prikupi koliko god firme, banke, sindikati, interesne grupe ili bogati pojedinci žele da daju,” rekao je Jerg Hebeštrajt sa nemačkog Univerziteta Jena.

Hebeštrajt istražuje američku unutrašnju politiku i finansiranje izbornih kampanja.

Neka ograničenja su, ipak, ostala. Na primer, neko direktno kandidatu može da donira najviše 6.600 dolara. 

Međutim, kompleksni propisi izbornih vlasti na sve strane ostavljaju otvorena vrata indirektnoj finansijskoj podršci kandidata kroz takozvane centre političke akcije. 

“De fakto, ta pravila … se zaobilaze kroz desetine rupa u zakonu,” rekao je Hebenštajt.

Sve u svemu, “troše neverovatnu količinu novca,” rekao je profesor političkih nauka na Univerzitetu Sent Galen Džejms Dejvis. “Nikada ranije nismo videli tako nešto.”

Prema njegovim rečima, kandidati su ove godine već prikupili više od dve milijarde dolara i potrošili skoro 700 miliona.

Određuje li budžet pobednika?

Ne baš, naveo je Hebeštrajt. “Bez obzira na to hoće li jedan kandidat u kampanju uložiti 100 miliona više, to na kraju nema uticaja na stvarni ishod izbora.“

Prema Dejvisu, novac pre svega ide na izgradnju stranačke infrastrukture i motivisanje birača da izađu na biralište. “A to košta.”

To potvrđuje i skorašnja istorija: Hilari Klinton je 2016. prikupila znatno više novca od Trampa, ali je ipak izgubila.

Jasno je da superbogati, milijarderi i poslovni lideri ogromnim donacijama osvajaju politički uticaj. 

Tramp je, na primer, čak pojedinim krupnim donatorima posle pobede ponudio mesta u kabinetu. U igri su i druge pozicije, na primer u diplomatskoj službi.

Jesu li važne i male donacije običnih građana?

Važne su, i to mnogo. Ne toliko zbog novca, nego jer svaka uplata znači i glas za kandidata.

“Milijarder može da donira milione dolara, ali na biralištu daje samo jedan glas,” rekao je Dejvis.

Izbori u drugim zemljama manje koštaju

Pre svega, kandidati u većini drugih država za kampanju dobijaju novac iz budžeta, rekao je Hebeštrajt. Osim toga, američke stranke za svake predsedničke izbore od nule postavljaju nacionalnu infrastrukturu.

Dejvis je ukazao da su stranke u SAD zapravo relativno slabe. “Može se reći da stranka svake četiri godine nastaje na nacionalnom nivou. To znači postavljanje infrastrukture iznova, i to u svih 50 saveznih i u svakom izbornom okrugu. Ponovo, to košta.”

Konačno, kandidatima država ne plaća skupoceno vreme u medijima, a to dodatno naduvava račune.

Zato eksperti očekuju da će ovogodišnja kampanja za predsedničke izbore postaviti nove rekorde potrošnje.

Kompas