Američki atentati od Linkolna do Trampa: Forda htele da ubiju žene, Reganu lekari spasili život

Istorija podseća da su četiri predsednika SAD ubijena – Abraham Linkoln, Džejms Garfild, Vilijam Mekinli i Džon Kenedi, a da atentati nisu zaobišli ni kongresmene, senatore i guvernere država.

Linkoln stradao u pozorištu

Abraham Linkoln, predsednik SAD zaslužan za ukidanje ropstva, ubijen je 1865. godine u pozorištu Ford u Vašingtonu. Ubio ga je Džon Vilkis But, glumac i simpatizer Konfederacije, koji je sa bine pucao u njega.

Butov napad se odigrao samo nekoliko dana posle poraza snaga Konfederacije u Građanskom ratu, a bio je deo veće zavere koja je obuhvatala i pokušaje da se ubije potpredsednik Endrju Džonson i državni sekretar Vilijam Sivord.

Garfild imao najkraći mandat

Džejms Garfild je ubijen 1881. godine. Imao je najkraći predsednički mandat u istoriji SAD pošto je ubijen posle samo četiri meseca na dužnosti.

Na Garfilda je na železničkoj stanici u Vašingtonu vatru otvorio Erls Gitou za koga je naknadno ustanovljeno da je bio mentalni bolesnik. Po predsedniku Garfildu je kasnije Džim Dejvis nazvao čuvenu mačku, strip junaka.

Mekinlija ubio anarhista

Republikanskog predsednika Vilijama Mekinlija ubio je anarhista Leon Čolgoš za vreme posete Bufalu (Njujork).

Jedno od glavnih obeležja Mekinlijevog mandata je bio imperijalizam u okviru koga je Kubu i Portoriko stavio pod američku kontrolu.

Teodora Ruzvelta spasao govor na 50 stranica ispod sakoa

Teodor Ruzvelt je kao predsdnički kandidat dobio metak u grudi 1912. godine u Milvokiju (Viskonsin). Život mu je spasao govor koji je spremio na 50 stranica, a koji je držao zajedno sa čeličnom kutijom za naočare ispod sakoa.

Metak mu je ostao zaglavljen u grudima do kraja života. Zanimljivo je da je Ruzvelt održao planirani govor uprkos pokušaju atentata.

Frenklin Ruzvelt bio na meti zbog velike depresije

Frenklin Ruzvelt je bio meta napada 1933. godine u Majamiju (Florida). On pukom srećom nije povređen u tom napadu, ali je ubijen gradonačelnik Čikaga Anton Cermak.

Napadač Đuzepe Zangara je kao žrtva velike depresije želeo osvetu političarima, uprkos tome što je Ruzvelt kasnije uspeo da SAD izvuče iz najveće ekonomske krize.

Ubistvo Kenedija i dalje pod velom misterije

Najpoznatiji atentat u istoriji SAD je bez dileme ubistvo Džona Kenedija 1963. godine u Dalasu.

Ubica Li Harvi Osvald je bio bivši marinac koji je neko vreme živeo u Sovjetskom Savezu. U SAD i danas postoji mišljenje da je ubistvo Kenedija ustvari organizovala američka tajna služba.

Kenedijev brat ubijen u hotelu

Robert Kenedi, brat Džona Kenedija, ubijen je kao predsednički kandidat u hotelu Ambasador u Los Anđelesu 1968. godine.

Ovo ubistvo odigralo se samo dva meseca posle atentata na borca za građanska prava Martina Lutera Kinga Juniora.

Volas preživeo četiri metka, ali ostao paralisan

Predsednički kandidat Demokrata Džordž Volas primio je četiri metka u tržnom centru Lorel u Merilendu 1972. godine.

Napad je preživeo, ali je ostao doživotno paralisan. Volas je bio poznat po podršci segregaciji i ratu u Vijetnamu, što se smatralo motivom napada.

Ford preživeo pokušaje atentata koje su izvele žene

Američki predsednik Džerald Ford preživeo je dva odvojena pokušaja ubistva u razmaku od samo 17 dana 1975. godine.

Istraga je pokazala da su u oba pokušaja ubistva bile umešane dve žene. Na njega je najpre pokušala da puca Linet From, članica kulta Čarla Mensona, ali joj se pištolj zaglavio kada je nanišanila. Kasnije je Sara Džejms Mur ispalila u Forda dva metka, ali su ga oba promašila.

Ono što ga nije ubilo očigledno ga je ojačalo, pošto je umro u dubokoj starosti, u 94. godini.

Regan teško ranjen, ali preživeo

Ronald Regan je upucan 1981. godine u hotelu Hilton. Teško ranjen je prevezen u bolnicu, ali su lekari uspeli da se posle 12 dana izbore za njegov život.

Reganu je posle pokušaja atentata porasla popularnost, a napadač Džon Hikli Junior odslužio je kaznu 2022. godine.

V. Ž./Kompas

Pročitajte i: