Ambrozija danima u „crvenom“ – čuvajte se! Autorski tekst dr Slavice Plavšić

Alergije predstavljaju poremećaj u funkcionisanju imunskog sistema i njegovu burnu reakciju kao odgovor na izloženost uobičajenim supstancama, hrani ili drugim agensima, koji kod većine ljudi ne izazivaju reakciju. Alergije se javljaju kada imunski sistem pogrešno reaguje na određene bezopasne supstance kao da su štetne. 

Faktori koji utiču na pojavu alergija

Većina osoba sa alergijama ima genetsku predispoziciju bolesti. Ako oba roditelja imaju alergije njihova deca imaju mnogo veće šanse da se i kod njih razviju. Ukoliko jedan roditelj ima alergije, dete će imati od 30 do 50 odsto veće šanse da bude alergično na nešto. Pored genetike, na pojavu alergije utiče i okruženje u kome osoba živi i funkcioniše.

Alergije su prisutne u svim starosnim strukturama, od najmlađih do najstarijih i rastu iz godine u godinu. 

Kako prepoznati alergijsku reakciju

Što se vrste alergena tiče, oni mogu biti inhalacioni, kontaktni i nutritivni. Tipični alergijski simptomi su svrab i osećaj peckanja u nosu i očima, intenzivno kijanje i suzenje očiju, obilna sekrecija iz nosa, smanjeno čulo mirisa, nekad i otežano disanje. Simptomi su slični prehladi, s tim što mogu da traju mnogo duže.

Teži oblici alergije na ambroziju izazivaju razdražljivost, glavobolju, zujanje u ušima, ponekad i napad bronhijalne astme. Neke vrste alergija, uključujući alergiju na hranu, lekove ili ubod insekata, imaju potencijal da izazovu ozbiljnu, po život opasnu reakciju organizma: angioedem, anafilaksu ili anafilaktički šok. Ovo su veoma hitna stanja i zahtevaju neodložnu terapiju.

Znaci i simptomi uključuju: nedostatak vazduha, gušenje, pad krvnog pritiska, osip po koži, nesvesticu, brz i slab puls, mučninu i povraćanje i gubitak svesti.

Potencijalno opasne alergijske reakcije se javljaju jako brzo nakon kontakta sa alergenom ili unutar šest sati. Ovako teške alergijske reakcije se, srećom javljaju retko.

Postoje mnogobrojni lekovi, sprejevi, kreme, vakcine kojima se ublažavaju i leče dosadni i naporni simptomi alergije.

Gde Srbija greši u borbi protiv ambrozije?

Ali, najefikasniji način da se alergija ne javlja, posebno na ambroziju je da se ne dolazi u kontakt sa ovom biljkom. A to može da se postigne samo na jedan način koji je jednostavan, efikasan i koji se već dugo primenjuje u uređenim državama.

To je uništavanje i iskorenjivanje ove biljke mehaničkim ili hemijskim putem, organizovano i sistematstki, što je regulisano zakonom.

U Beogradu se suzbijanjem ambrozije bavi Zavod za biocide i medicinsku ekologiju. Srbija od 2006. godine ima uredbu za borbu protiv ovog korova, ali se ona ne sprovodi.

Pre nekoliko godina je bivši gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić, izjavio da je grad rešio da stane na put ovom korovu, a trebalo je da za to bude napravljena dvadesetogodišnja strategija. Predviđeno je da mere za uništavanje ambrozije sprovode vlasnici i korisnici poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, kao i oni koji upravljaju vodotokovima, kanalima, površinama uz puteve i pruge, kao i parkovima, grobljima i drugim zelenim površinama.

Grad je, po rečima Radojičića te 2019. godine izdvojio 60 miliona dinara za rešenje ovog problema. Kao i obično, na tome se sve i završilo. Strateški plan nije napravljen, a šta se desilo sa izdvojenim novcem nije poznato.

Uglavnom, ambrozija divlja sve više i više i iz godine u godinu je sve agresivnija.

Od uvoza do zagorčavanja života

Ambrozija je proizvod koji smo „uvezli“ iz Severne Amerike. Prvi put je primećena 1953. godine u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu. I danas je najzastupljenija u Vojvodini, ali se proširila širom zemlje.

Sama reč – korov uvek ima negativnu konotaciju i u biologiji se odnosi na štetne biljke koje samoniklo rastu tamo gde ih čovek ne želi. Jedna od najpoznatijih, najinvazivnijih i najopasnijih korovskih biljaka na svetu je ambrozija.

Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi. Od svih polenskih alergija, ambrozija je uzročnik u preko 50% slučajeva. U polenu ove biljke, nađeno je 52 alergena od kojih su šest posebno opasni. 

Ambrozija je jednogodišnja žbunasta korovska biljka koja može da naraste i do dva metra. Stablo joj je uspravno, razgranato, sa listovima koji su posuti dlačicama. To je jedan od retkih oblika biljnog života od koje ne postoji baš nikakva korist, a pravi veliku štetu i zagorčava život mnogim ljudima. Ima neke plodove koje ni životinje ne jedu jer su izuzetno gorki. A niče svuda, raste iz betona, iz pukotina na asfaltu.

Amrozija cveta od prve polovine jula do kraja septembra i dela oktobra i izaziva najburnije alergijske reakcije od svih polenskih biljaka, a u ovom periodu je koncentracija polena veoma intenzivna. Alergija na ambroziju je sve češća, povećava se uz godine u godinu i javlja se i kod osoba koje predhodno nisu ispoljavale alergijske reakcije na druge alergene.

Zbog toga mnoge osobe imaju intenzivne simptome alergije upravo u ovom periodu. Ambrozija proizvodi polen u velikim količinama. Zrela biljka stvara i do osam miliona polenovih zrna, koja su izuzetno lagana, pa vetar može da ih raznosi i na udaljenost do sto kilometara. Zrno polena zadržava klijavost i po 40 godina, a u vazduhu se može zadržati i duže od 100 dana.

Granična vrednost za ambroziju je 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, jer je veliki alergen, dok je za ostale granična vrednost 60. Krajem avgusta i početkom septembra dešava se da izmerene vrednosti u Beogradu budu čak i 800 do 900 polenovih zrna po kubnom metru vazduha.

„U Srbiji nikud bez pumpice“

Komentar jednog čitaoca: „Živim u Švajcarskoj i tamo nema ambrozije jer se redovno uništava na javnim površinama i na privatnim posedama. Oni koji to ne urade, plaćaju velike kazne. Pošto se to u Srbiji nikada neće desiti, najsigurniji lek je: iseliti se iz Srbije. Meni je pomoglo. Čim dodjem u Srbiju počnem da kijam intenzivno, da se gušim gušim i …nikud bez pumpice“

Pa…dobrodošli u Srbiju prepunu korova svake vrste.

I… nazdravlje!

Autorka je pulmolog u penziji

Pročitajte i: