Aleksandra Šalibašvili za Kompas: Jedini organizator protesta u Gruziji je premijer

Nagrada Saharov koju dodeljuje Evropska komisija, posvećena ljudskim pravima i slobodi mišljenja, ove godine pripala je novinarki iz Gruzije Mziji Amaglobeli, koja je zbog svog izveštavanja osuđena na dve godine zatvora i novinaru Andržeju Počobotu iz Belorusije. U užem izboru za ovu nagradu našli su se i studenti iz Srbije.

Gruziju, Belorusiju i Srbiju spaja rastuća represija vlasti i autoritarizam, pa se među podržavaocima protesta u Srbiji ponekad čuje bojazan da Srbija ,,ne postane kao Gruzija ili, još gore, Belorusija”.

Politički zatvorenici

,,Mislim da Mzija Amaglobeli, novinarka koja je osuđena na zatvorsku kaznu u Gruziji, i ostali politički zatvorenici, dosta motivišu ljude da nastave da protestuju.

Politički zatvorenici su nam uvek u mislima i oni su primer hrabrosti, tako da je prvi zahtev protesta da se oni puste na slobodu. Saharov nagrada će doprineti svesti o njihovom radu i žrtvi”, za Kompas kaže Aleksandra Šalibašvili ispred organizacije ,,Akademija budućnosti” iz Gruzije. 

Zbog celokupnog političkog konteksta, ni u Gruziji se ne gleda blagonaklono na nevladine organizacije kao što je ,,Akademija budućnosti”. Ova organizacija se bavi edukacijom mladih o izbornom procesu, ekonomiji, kulturi dijaloga, kao i ,,mobilizacijom Gruzijaca za evropsku budućnost”.

S obzirom na aktulenu društveno-političku situaciju u Gruziji i veliki ruski uticaj, čini se da je poprilično nepoželjno deklarisati se i raditi kao proevropska organizacija koja radi sa mladima. Tada se vlast hvata za etiketu ,,stranog agenta”.

,,Strani agent” – predmet čitavog zakona u Gruziji

Sa etiketom ,,stranog agenta” i ,,stranog plaćenika” se suočavaju mnogi novinari, radnici nevladinih organizacija, pa i profesori iz Srbije, pogotovo oni koji izveštavaju sa protesta ili se u njima aktivistički angažuju.

Krajem prošle godine, poslanici Pokreta socijalista čiji je osnivač Aleksandar Vulin, izneli su predlog Zakona o stranim agentima. Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da taj predlog neće prihvatiti, iako ,,mnogi poslanici Srpske napredne stranke (SNS) misle da u njemu postoje dobri elementi”, prenela je Radio Slobodna Evropa. 

U Gruziji je Zakon o stranim agentima na snazi od maja prošle godine, a nedavno je Savet Evrope pozvao Gruziju da ga ukine. Aleksandra Šalibašvili kaže da je bilo jasno da je cilj ovog Zakona sprečavanje rada određenih medija i nevladinih organizacija.  

,,Čim je donet Zakon o stranim agentima, bilo nam je jasno da je motiv vlasti da zaustave medije i nevladine organizacije, koji su dve najmoćnije društvene sile u Gruziji. Zato smo odlučili da nećemo sarađivati po pitanju bilo kojih novih zakona koje vlast bude donela.

Znali smo da ovo dolazi, sudeći po primerima Rusije i Belorusije. Naravno, počelo je sa pozivom za davanje nekih informacija i upisivanjem u Registar stranih agenata. Ali, mi ne smatramo da smo strani agenti. Smatramo da činimo dobro za svoju zemlju, tako da se to ne poklapa sa onim kako vidimo svoj rad. Zato se nismo prijavili za Registar”, objašnjava Aleksandra Šalibašvili za Kompas. 

Naša sagovornica ističe da zbog ove odluke ,,Akademija budućnosti” trpi brojne posledice. 

,,Zbog toga moramo dosta da promišljamo o bezbednosti i nastavku rada zbog restrikcija.

Umesto da razvijamo programe za mlade, resursi nam odlaze na pisanje žalbi Apelacionom sudu u Gruziji i Strazburu. To je uticalo i na naša partnerstva unutar Gruzije, jer smo pre svega ovoga imali dosta spremnih projekata namenjenih mladima iz ruralnih sredina, ali sada je to opasno za mlade ljude koji bi pohađali naše programe.

Takođe, univerziteti sa kojima smo sarađivali su pod kontrolom vlasti, pa se plaše posledica dalje saradnje sa nama. Tako da, Zakon je dosta uticao na naš rad, ali nastavićemo kao što smo i do sada, samo ćemo prilagoditi način rada”, navodi Aleksandra Šalibašvili. 

Građani kao pretnja po bezbednost

,,Konstantno dobijamo pretnje, uključujući i propagandu vlasti po medijima. Pre nekoliko dana je čitav sat programa provladine medijske kuće po imenu ‘Imedi’ bio posvećen nama. Najavili su ‘šokantna otkrića o nama’, a objavili snimke koje smo mi već postavljali, koji prikazuju razgovore sa mladim ljudima o ekonomiji, pravima i međunarodnim odnosima koje smo organizovali. Čak su i blurovali neke delove kako bi materijal delovao kontroverzno i šokantno”, kaže Šalibašvili. 

Ko je kriv za proteste u Gruziji?

Visoki državni zvaničnici često kao krivce za proteste navode faktore sa strane. Ti navodi učestali su i u Gruziji budući da je premijer Gruzije, Irakli Kobahidze, u više navrata ukazivao na ćutanje evropskih zvaničnika o „nasilju“ koje sprovode demonstranti.

Aleksandra Šalibašvili za Kompas kaže da je upravo premijer organizator protesta. 

,,Protesti su počeli 28. Novembra, kada je Irakli Kobahidze saopštio da Gruzija više neće raditi na evropskoj integraciji. Zato ga smatram organizatorom protesta, jer je nakon te izjave sve počelo”, navodi naša sagovornica i dodaje da će ovakva odluka imati loš uticaj na stanovnike Gruzije. 

Protivustavno delovanje političkih zvaničnika

,,Prestanak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU) će imati veoma loš uticaj ne samo na našu organizaciju, već i na sve ljude koji žive u Gruziji, jer je EU pokrenula dosta inicijativa koje bi unapredile životni standard, uključujući obnovu starih verskih objekata i znamenitosti, obezbeđivanje sredstava poljoprivrednicima za bolju tehnologiju koju mogu da koriste.“

Šalibvašili dalje govori da je Evropska unija pozitivno uticala na živote mnogih ljudi u Gruziji – „tako da umesto da napredujemo na tom putu, gubimo vreme zbog takve odluke vlasti“. Ona kaže da čak i u Ustavu Gruzije piše da će se Gruzija integrisati sa EU. 

Ipak, sagovornica navodi da je Evropska unija ,,mogla da uradi više”.

,,EU je mogla da uradi više, pogotovo po pitanju stvari koje bi uticale na ljude u našoj ‘de facto’ Vladi, kao što su sankcije i ograničavanje mogućnosti da nastave da rade ili odlaze na odmor u zemlje Unije.“

“ A jedina konferencija na koju su naši predstavnici mogli da odu bila je Konferencija Ujedinjenih nacija o zemljama u razvoju bez izlaza na more, a Gruzija ima izlaz na more, tako da je pristup takvim događajima bio zaista ograničen.”, objašnjava Aleksandra Šalibvašili. 

Bojkot opozicije

Uprkos dugotrajnoj krizi u Gruziji, vladajuća partija Gruzijski san je pobedila na nedavnim lokalnim izborima 4. oktobra u svim opštinama. Naša sagovornica te izbore smatra nelegitimnim i naglašava da u Gruziji ne postoji jedinstvo opozicionih aktera. 

,,Otkako je vlast promenila neka izborna pravila i uslove, bilo je jasno da izbori neće biti fer. Promenili su prava posmatrača izbora, što im je onemogućilo da prate neke od najbitnijih delova procesa glasanja.

Zabranili su posmatračima da proveravaju identitet glasača putem zvaničnih dokumenata. Većina opozicionih partija je bojkotovala izbore, dok je, nažalost, još uvek bilo onih koji su izašli na izbore. Mislim da je to malo oslabilo proteste. Najbolje bi bilo da su se svi opozicioni igrači dogovorili za jednu strategiju. Moj savet opoziciji je da pokuša da bude ujedinjena i da se dogovori o jednom načinu delovanja. Mislim da bi nas to dovelo do potencijalnog rešenja krize, jer bi pokazalo da trenutna vlast nije legitimna”, poručuje Aleksandra Šalibvašili. 

Buđenje apstinenata

Kako su mediji preneli, protesti u Gruziji zbog represije vlasti su u jednom periodu bili manje posećeni. Ipak, Aleksandra Šalibvašili naglašava da su oni još uvek prisutni i da svaki građanin treba da sagleda ličnu korist od evropskih integracija, ali i posledice aktuelne represije. 

,,Važno je da ljudi shvate kako na njih utiče postojanje političkih zatvorenika u Gruziji. Još uvek postoji deo populacije na koji utiče propaganda Kremlja. Treba im objasniti da političko zatočeništvo nije u skladu sa našom tradicijom i kulturom dijaloga i pokazati im da će to uticati na svaku osobu koja živi u Gruziji.“

Ona navodi: ,,Jedan od najvećih uspeha je režim putovanja, gde građani Gruzije mogu da pristupe zoni Šengena samo uz biometrijske pasoše. Mislim da više od polovine gruzijskih porodica ima koristi od toga, što zbog školovanja, što zbog lečenja, a i zbog posla i putovanja“, kaže za Kompas Aleksandra Šalibvašili. 

Poruka Srbiji

Naša sagovornica poručuje demonstrantima u Srbiji da ne gube nadu uprkos pritiscima. 

,,U Gruziji smo nastavili da se borimo. Najvažnije je ostati dosledan borbi, ne gubiti nadu. Možda se neće pojaviti rešenja koja će delovati brzo, to je prilično nerealno, ali važno je nastaviti borbu da bismo, dugoročno gledano, postigli rezultate”, poručuje Aleksandra Šalibvašili. 

Milica Mihajlović/ Kompas

Pročitaj i