Vučićevih 360 stepeni: Od dočeka ukrajinskog ministra do govora u Ruskom domu

Strategija 360 stepeni, ako se pretpostavi da postoji jasna politička taktika predsednika, započeta je dolaskom Si Đinpinga, nastavljena iznenadnom posetom Olene Zelenski, a zaokružena je sinoćnjim Vučićevim govorom u Ruskom domu.

Šta se dogodilo?

Prošle nedelje je u Beogradu, u okviru evorpske turneje u kojoj je gostovao još Francuskoj i Mađarskoj, boravio kineski predsednik Si Đinping.

U prvom planu je više od postignutih sporazuma bio način na koji je Điping dočekan, a sve je bilo u stilu dočeka državnika u vreme Josipa Broza Tita – dečiji horovi, oduševljena masa, počasna garda…

Zaokret je napravljen u nedelju dolaskom Olene Zelenske, supruge Volodimira Zelenskog, i minstra spoljnih poslova Ukrajine Dmitrija Kulebe, što je poseta koja javnosti nije unapred najavljena.

Prodržavni mediji su ispratili da je supruga predsednika Srbije Tamara Vučić pokazala Kalemegdan Zelenskoj i da ju je odvela u Narodnu biblioteku, dok je dolazak Kulebe mahom izostavljen u prvim izveštajima.

Aleksandar Vučić je u ponedeljak zasebno razgovarao sa Kulebom, a potom sa Zelenskom. Cilj posete osim „potvrde priznanja teritorijalnog inegriteta Ukrajine“ nije objavljen, dok strani mediji u izveštajima navode da se veruje da je Kuleba došao kako bi potvrdio nove isporuke municije i naoružanja Ukrajini.

Isti dan predsednik je zadovoljio i nacionalističke apetite najavom da će ići u Njujork na sednicu Generalne skupštine UN na kojoj će se raspravljati o rezoluciji o genocidu u Srebrenici jer, kako je rekao, „neko mora tamo da brani srpske interese“ (a nama ostaje da verujemo da nema ko drugi).

Dan kasnije Vučić je razgovarao sa komesarom za susedsku politiku i proširenje Evropske unije Oliverom Varheijem, a potom je u sredu primio Aleksandra Bocan Harčenka, ambasadora Rusije. U međuvremenu se čuo i telefonom sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, sa kojim je pričao o situaciji na Kosovu.

Pun krug je zaokružen sinoćnjim odlaskom u Ruski dom gde je održao govor na temu: „Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda“.

Potom se jutros sastao sa državnom podsekretarkom za javnu diplomatiju i javne poslove Stejt departmenta, Elizabet Alen, pa ćemo videti koji će biti sledeći susret koji treba da anulira ovaj sastanak.

Šira slika

Najava usvajanja rezolucuje UN po kojoj bi 11. jul postao Dan sećanja na genocid u Srebrenici škodi Aleksandru Vučiću tako što može uticati na rezultat lokalnih izbora 2. juna, koliko god to sumanuto zvuči jer su na prvi pogled u pitanju dve nepovezane stvari.

Činjenica da će Srpska napredna stranka na svim lokalnim izborima nositi njegovo ime, a njegova nemogućnost da „odbrani Srbiju“ od usvajanja takve rezolucije može ozbiljno poljuljati poverenje glasača koji iz ubeđenja zaokružuju naprednjake. Zbog toga se Srbija i uprla svim snagama da, ako ne može da obori predlog rezolucije, onda da je barem odloži što dalje. Mada je izgleda 23. maj sada zakucani datum i teško da može doći do bilo kog pomeranja za iza 2. juna.

Njegovu diplomatsku snagu uoči izbora trebalo je da dodatno potvrdi poseta Si Đinpinga, dok očigledno unapred najavljene dolaske Kulebe i Varheija nije mogao da izbegne.

Zbog toga je u slučaju prvog dolaska ukrajinskog zvaničnika od kako je počeo rat 2022. godine u prvi plan gurnuta Tamara Vučić, koja sve češće služi za skretanje pažnje s politike okrenutosti ka Zapadu, a setnog gledanja preko ramena ka Istoku.

Neko bi rekao da ovakva spoljna politika predsednika Srbije deluje šizofreno, drugi bi istakli da je to pravo vođenje države (ni na Istok ni na Zapad), a najbolje će vreme pokazati šta su koristi i posledice.

Srbija je od 2022. i odbijanja oštrije osude napada Rusije na Ukrajinu dodatno narušila svoj kredibiliet u evropskoj politici, što izgleda ni dobri odnosi sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom ne uspevaju da anuliraju.

Utisak je da je srpski državni vrh odavno odlučio da na političkom ruletu sve stavi na dolazak desničara na vlast posle evropskih izbora u junu i povratak Donalda Trampa krajem godine u Belu kuću (što je ljubav koja je kupljena Generalštabom i drugim poslovima).

A rulet kao i svaki, pa i politički, nema samo jednu boju.

Vlada Živanović / Kompas

Pročitajte i: