Agencija AP odbila da Meksički nazove Američkim zalivom, Tramp im zabranio ulazak u Belu kuću
Kancelarija američkog predsednika Donalda Trampa objavila je da je agenciji AP (Associated Press) zabranila ulazak u Ovalnu sobu i događaje u Beloj kući sve dok u svojim objavama Meksički zaliv ne nazovu Američkim zalivom.
Trampova naređenja (Foto: Fonet/AP)
„Asošiejted Pres (Associated Press) nastavlja da ignoriše zakonsku promenu geografskog naziva u Američki zaliv“, napisao je zamenik šefa kabineta Bele kuće Tejlor Badovič na Iksu u petak i dodao da „ako Prvi amandman Ustava SAD štiti njihovo pravo na neodgovorno i nepošteno izveštavanje, ne garantuje im privileigju nesmetanog pristupa ograničenim prostorima poput Ovalne sobe i Air Force One (predsedničkog aviona)“.
Šta se dogodilo?
Agencija AP navela je da im je još od sredine prošle nedelje zabranjen ulazak u Ovalnu sobu, a da nisu dobili ni zvanične pozive za događaje u Beloj kući. Iz Bele kuće je saopšteno da će fotografi AP i dalje imati akreditaciju za fotografisanje događaja u okviru predsedničkog kompleksa, ali da novinari neće imati pristup svim delovima Bele kuće i nekim događajima koji se u njoj odvijaju, odnosno da će Donald Tramp odlučivati o tome.
AP je u svojim vestima nastavio da Meksički zaliv naziva originalnim imenom, tvrdeći da predsednik Amerike nije taj koji određuje nazive geografskih pojmova. Oni su istakli da uredba o promeni imena u Američki zaliv važi samo u SAD, ali da taj naziv nisu priznali ni Meksiko ni druge okolne zemlje, kao ni međunarodne organizacije.
„AP će Meksički zaliv nazivati njegovim izvornim imenom, priznajući istovremeno novo ime koje je izabrao Tramp“, dodala je agencija, a preneo CNN.
Šira slika
Novinska agencija AP je jedna od najstarijih na svetu, osnovana je u Njujorku još 1848. godine.
AP ima 243 predstavništva u preko 120 zemalja, među koje spada i Srbija.
Godišnji prihod AP iznosi pola milijarde dolara, a agencija zapošljava preko 4.000 radnika. Iz AP tvrde da ih dnevno širom planete prenese preko 1.300 novina, portala i emitera.
Novinari agencije AP izveštavali su sa ratišta tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Nacisti su dopisnika AP Džoa Mortona pogubili 1945. godine, zajedno sa još devet američkih i četiri britanska novinara.
Izveštač Hal Bojl dobio je za izveštavanje iz Evrope 1945. godine Pulicerovu nagradu.
Od 1945. do danas više od 60 novinara i fotografa agencije AP bivali su zatvarani, a najdrastičniji primer je slučaj dopisnika iz Bukurešta Leonarda Kiršena koga su 1950. komunističke vlasti osudile na 25 godina zatvora zbog navodnog špijuniranja.
Kompas