Sela danima bez struje i vode: „Ljudi su topili sneg da napoje krave“

„Ja sam posle i razmišljao, ne znam šta smo čekali i ta četiri dana“, kaže kroz smeh jedan od meštanina sela Brasina.

U blizini Malog Zvornika i Loznice nekoliko sela je ostavljeno bez struje, a meštani su božićne praznike pa i krsnu slavu „proslavili“ u mraku. Brasina je jedno od desetak sela u Srbiji koja su nosila najveći teret snega. Pored reke je, čini se, i hladnije nego što pokazuju brojke, a na takvom debelom minusu je prvi put blokiran magistralni put.

Tek 10. januara su sva domaćinstva dobila električnu energiju i agregate, što je i bio jedan od zahteva koje su stanovnici postavili kako bi se prekinula blokada.

„Kada smo mi dobili struju i vodu, shvatili smo da neki zaseoci nisu dobili, pa smo se mi na nekom zboru građana dogovorili da dok poslednja kuća nema struju i vodu – mi se nećemo sklanjati sa magistrale“, kaže za Kompas Aleksandar Mišić.

Blokada u mraku i snegu

U ovom selu je sa nestankom struje nestala i voda. Crpna stanica pored Drine se napaja pumpama i snabdeva selo vodom, a kako to nije bilo moguće koristiti danima jedan od zahteva koji su meštani izneli predsedniku opštine Mali Zvornik Zoranu Jevtiću, bio je da računi za struju i vodu za januar iznose 0,00 dinara. Zoran Jevtić je u više navrata posetio blokadu magistralnog puta, a sa njim u pratnji je nakratko bio i direktor Elektrodistribucije Loznica – Darko Karapandžić.

Direktor Elektrodistribucije je nedavno izjavio da je sanacija kvarova nastala jer nije bilo moguće da se redovno seku stabla u zaštitnoj zoni dalekovoda i to jer vlasnici zemljišta i šuma, uz zastupanje advokata, podnose tužbe zbog seče drveća koja ugrožava elektro-mrežu, preneli su mediji.

Među zahtevima koji su meštani izneli našlo se više stavki, a predsedniku opštine Jevtiću saopšteno je da je ispunjavanje zahteva jedini način da nadređeni zadrže pozicije inače će se tražiti ostavke.

Stanovnici su tražili i da se očiste lokalni putevi, trotoari, pospe so, kao i da se ulična svetla ostave uključena barem dok traje druga smena u školi kako se deca ne bi vraćala u mraku. Jedan od zahteva bio je „da se oformi velika radna grupa do 12.01. koja će imati zadatak da obiđe svako domaćinstvo koje nije imalo struju i da se nadoknadi nastala šteta (gorivo, drva za topljenje snega, kućni aparati)“.

Kako N1 navodi, nakon sastajanja Republičkog štaba za vanredne situacije 12. januara usvojen je zaključak koji se tiče nadoknade štete građanima u jedinicama lokalne samouprave u kojima je na snazi vanredna situacija zbog posledica ekstremnih snežnih padavina.

U opštinama Lučani, Loznica, Valjevo, Mali Zvornik, Majdanpek, Ivanjica, Sjenica, Prijepolje, Osečina i Krupanj trebalo bi da se pristupi popisu štete koja je naneta u vidu pokvarenih, uništenih ili neupotrebljivanih kućnih aparata i bele tehnike, prenosi N1.

Stara domaćinstva i nova energija

„Najviše stradaju seoska domaćinstva, uglavnom staračka populacija, to su ljudi koji imaju domaće životinje, koji imaju pune zamrzivače domaće hrane – sve to propada“, kaže za Kompas odbornik u Skupštini opštine Mali Zvornik iz Novog DSS-a Dalibor Lipovac.

U Malom Zvorniku je bilo nestajanja struje, navodi Lipovac, ali kaže da se to rešavalo malo brže nego što je to bilo u zabačenijim seoskim sredinama.

„U ulici u naselju gde ja stanujem drugog, trećeg i četvrtog januara nije bilo struje preko noći. Nestajalo je, ali u toku dana se reši. Imali smo i mi u Malom Zvorniku ispad pre nekoliko godina kada je dobar deo domaćinstava ostao bez struje i tada su električari iz Elektrodistribucije koji su popravljali rekli da je mreža katastrofalna, da će nešto iskrpiti ali da ne mogu da garantuju šta će se kasnije desiti“, navodi Dalibor Lipovac.

„Havarije se dešavaju i u naprednijim, i u bogatijim društvima. Havarije se dešavaju, ali se ne mogu desiti zbog toga što je nešto trebalo biti urađeno, a nije. Neke stvari se ne mogu sprečiti – ovo se moglo sprečiti“, izričit je on.

Od Brasine do Velike Reke, sela su prepuštena sama sebi, ali su se ljudi međusobno držali. Lipovac navodi da se ova vrsta problema ponavlja godinama i da pojedina sela nisu imala struju šest dana, a pored vode i struje ugroženo je bilo i grejanje jer je populacija stara i ne greju se na drva ili pelet već koriste električnu energiju za to. On ističe da je neophodno raditi na prevenciji, a ne čekati prvi sneg. „Treba poraditi na mreži. Kako kažu ljudi ovde; nama bandere ne drže žice, nego žice drže bandere da ne padnu“, kaže opštinski odbornik u Malom Zvorniku.

Agregati

„Kada su ljudi ukapirali da smo tim pritiskom (blokadom puta) dobili agregat za crpnu stanicu, da su počeli da čiste ulice i da rade te neke osnovne stvari – tek tada mislim da su ljudi shvatili da se poslednjih 10 godina ništa nije radilo. Mislim da će se sada ovi naši zborovi održavati češće“, kaže Aleksandar Mišić iz Brasine.

On navodi da se zajednica održala tako što su se oslanjali jedni na druge i jer su znali da nisu sami.

„Brasinci su inače sposoban narod i snalazimo se sa agregatima, dobacujemo jedni drugima, tako da smo zamrzivače većinom povezivali na struju od agregata. Mnogi nisu imali agregate pa su im propali zamrzivači. Ali ti agregati nisu skupoceni koji mogu da izdrže da rade toliko dugo, tako da stalno obilaziš oko agregata, čistiš svećice, dodaješ gorivo“, navodi Mišić za Kompas.

A nisu samo ljudi pogođeni nestankom struje, već su ugrožene bile i životinje. Mišić navodi da je nestanak vode bio posebno izazovan „jer ljudi koji imaju domaće životinje su morali da tope sneg“. On navodi da samo jedna krava popije mnogo vode, a kamoli trideset ovaca.

„Najlepše od svega što se dešavalo jeste da su svi shvatili da je baš taj pritisak blokade puta doneo rezultat. Ovo je moje mišljenje, ali pandan ovome koliko je ljudi došlo na blokadu je kao da je u Beogradu izašlo 200 hiljada ljudi da blokira autoput“ kaže ovaj meštanin Brasine.

Vasilija Antonijević /Kompas

Pročitaj i