„Mile, sad ili nikad“: Penzioner Miloje Sarić u razgovoru za Kompas

Deset meseci kasnije, Sarić u razgovoru za Kompas kaže da država nije učinila ništa da pomogne njemu ili bilo kom drugom invalidu rada — ali jesu građani. Ispričao nam je kako danas živi i šta njemu znači 300 dinara oko kojih se javno sukobio sa Vučićem.

Kako je Mile iz Toljevca postao poznat u čitavoj zemlji 

Krajem januara, predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je sa građanima Varvarina, u okviru posete Rasinskom okrugu. U Dom kulture u Varvarinu došao je i penzioner i invalid rada Miloje Sarić, meštanin obližnjeg sela Toljevac. Sarić je pre 45 godina izgubio desnu ruku tokom rada u fabrici. Njegov duel sa Vučićem još uvek se pamti. 

,,Ja sam jedva čekao taj moment i taj trenutak. Ja sam toga dana, tog petka bio u Varvarinu pre podne, ali ja sam mislio da će on da govori sa neke pozornice, kao što je prethodno govorio u Jagodini, u Beogradu, Nišu. Nisam ja očekivao da će on da komunicira sa građanima. Ja sam iz Varvarina došao kući i kad sam uključio televizor i kad sam ja video da on razgovara i komunicira sa narodom, ja sam u istom momentu ugasio televizor. Počeo sam da se svlačim i zaista nije izmišljeno, nije fora, stvarno sam rekao sebi: ‘Mile, sad ili nikad’ i onda sam se presvukao i otišao sam dole”, priseća se u razgovoru za Kompas Miloje Sarić. 

Naš sagovornik kaže da je bilo teško doći do mikrofona. 

,,Veliki problem je bio, jedva sam se probio kroz narod, to je bilo puno kao sardina. Kad sam ja video ko mikrofon uzima, ko daje, ja tražim mikrofon, oni mi kažu: ‘Čekaj da predsednik odgovori’. Ja sad čekam, predsednik odgovori, tražim mikrofon, oni mi ne daju, kažu: ‘Čekaj red’. A vreme prolazi, i ovako sam bio zakasnio. On ako kaže: ‘Ajmo još dva pitanja pa da se razilazimo’, kao što obično to kaže, i ako ode u Trstenik, šta sam uradio, za šta sam dolazio”, ispričao je Sarić. 

Međutim, bio je uporan. 

,,Ja ponovo tražim mikrofon, ne daju, daju tamo onima iz opštine. Vidim ja da nisam predviđen ja za pitanja, ja sam se javio bez mikrofona. E, kad sam se javio bez mikrofona, stvarno je Vučić rekao: ‘Ajde, izvolite, recite šta imate’ i onda sam ja tražio mikrofon i dali su mi ga”, priseća se penzioner iz Toljevca. 

Vučićev odgovor invalidu rada – bez persiranja i „dodvoravanja“ 

Miloje Sarić je, kada je konačno dobio mikrofon, Vučiću ispričao kako u praksi izgleda povećanje penzije za 11 odsto, za invalida rada koji mesečno prima svega 8.750 dinara kao državni dodatak za telesno oštećenje. 

,,Vi nama kad povećate taj iznos na 11 posto, to nema 900 dinara. Od tih 900 dinara, odmah nam uzmete harač 300 dinara za televizijsku pretplatu“, rekao je Miloje Sarić predsedniku, na šta mu je Vučić odgovorio ,,Ja mislim da si tu u pravu, ja mislim da treba mi lepo to da ukinemo, i tu državnu televiziju, sve to da ukinemo”. 

Kada se Miloje Sarić ponovo osvrnuo na ,,harač za televizijsku pretplatu” i rekao da će ,,RTS da propadne za 300 dinara”, predsednik mu je odgovorio da neće da se ,,dodvorava”.  ,,Ne, nego ćeš ti da propadneš za 300 dinara, pa ja treba da ti se dodvoravam za 300 dinara tih još dodatno. I celoj Srbiji treba da se dodvoravam za 300 dinara“, odgovorio je Vučić. 

Nakon gotovo godinu dana od razgovora ovog penzionera i invalida rada i predsednika Srbije, Sarić nam priča da je bio vrlo iznenađen nastupom predsednika. 

,,Ja sam se njemu lepo obratio, kulturno, čak sam go oslovio sa ‘predsedniče’, ipak je on i predsednik. Žalosno je da on nikog u sali nije prekinuo osim mene, kad je čuo šta sam ja rekao. I to sam dva puta ponovio da je reč o telesnom oštećenju, ne samo mom, nego svih invalida u Srbiji. Neko je od nas bio recimo u ratu, neko na radnom mestu, neko na njivi, i njiva je radno mesto, ne samo fabrika. Ja pričam o telesnom oštećenju, on čovek priča o penziji”, priča Sarić za Kompas. 

„Orden za lojalnost“ 

Dok se ovaj penzioner iz Toljevca i invalid rada žalio na uslove života, a predsednik mu rekao da neće da se ,,dodvorava za 300 dinara”, u sali se čuo aplauz upućen predsedniku. Miloje Sarić za Kompas kaže da bi trebalo da se uvede ,,orden za lojalnost” za one koji su tada aplaudirali Vučiću. 

,,Orden koji nedostaje i koji treba da se dodeljuje zove se ‘orden za lojalnost predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću’. Kada se bude dodelio prvi put, treba prvo da ode u Varvarin svima onima koji su aplaudirali na svaku njegovu neprimerenu, necivilizovanu, nekulturnu reč koju je uputio svim invalidima u Srbiji”, smatra Miloje Sarić. 

Tamo gde ne pomaže država — uskaču građani 

,,Iz budžeta Republike Srbije, odnosno iz narodnog ćupa, uzima se za sve i svašta, daje se i kapom i šakom, i kome treba i kome ne treba, jedino samo za nas invalide nema para. Da je sreće kao što nije, pa da nam ova sadašnja vlast poveća primanja na ime telesnog oštećenja, da nam daju besplatne lekove, da nas oslobode plaćanja televizijske takse, da nam daju besplatan autobuski i vozni prevoz, da svako onaj ko je dokazan invalid obavezno ima pravo na umanjenje računa za struju”, navodi Sarić. 

Invaliditet je i pitanje funkcionalnosti i samostalnosti. Za sve što ne može da uradi sam, Miloje Sarić mora nekoga da plati da mu pomogne. 

,,Svaki fizički posao koji treba da uradimo mi koji nemamo deo tela, mi za to moramo da platimo nekog, jer ne možemo sami. Predsednik to ne shvata. Ja za tih 300 dinara imam pet ‘leba”, kaže.  Međutim, Sarić je ipak dobio pomoć nakon suočavanja sa Vučićem — ali ne od države. Kaže da je dobio veliku podršku građana nakon što je detaljno ispričao svoju priču u februaru u intervjuu za N1. 

,,Hoću javno da se zahvalim dobrim ljudima, humanim ljudima, poštenim ljudima, poštenom narodu, kojim teče čista krv, koji su mi na bilo koji način pomogli. A to zahvaljujući televiziji N1 i televiziji Novoj S”, navodi Miloje Sarić i dodaje da su mu građani koji su gledali ove televizije olakšali život. 

,,Kupio sam, između ostalog, nov frižider od pomoći građana, jer stari ni pet dana nije sastavljao. Hvata let i počinje da se otapa i sva ona voda mi ulazi u hranu”, navodi naš sagovornik.  Dodaje da se za sve snašao, pa i za drva za zimu, ali da nema za ,,viseće delove u kuhinji, gde su goli zidovi”.  

U razgovoru za Kompas Sarić nam je još rekao da je nailazio samo na podršku. 

,,Moram da kažem da mi niko nije pretio, ni jedan negativan komentar nisam imao. Samo podrška. Ja tačno znam ko je u selu za ovu vlast, imaju interes. To je nasleđeno još od Miloševića. Oni uglavnom ćute, ne izjašnjavaju se”, objašnjava Miloje Sarić za Kompas. 

„Studenti, u svakoj vašoj borbi recite sebi — sad ili nikad„

U vreme kada je Miloje Sarić postao poznat po verbalnoj razmeni sa Vučićem, studentski protesti su uveliko trajali. Vremenom, njegova izjava štampala se na bedževima, majicama, delila se na društvenim mrežama. Deset meseci kasnije, protesti još uvek traju i izjava ovog penzionera se još uvek koristi kao prepoznatljiva parola. 

Miloje Sarić za Kompas kaže da studenti ne smeju da odustanu, inače im ,,ne gine odlazak iz zemlje”. 

,,Studenti, draga deco, u svakoj vašoj borbi slobodno recite — ‘Sad ili nikad, je l imaš srce ili nemaš srce’. Ali, samo mirno, hrabro, argumentovano i dostojanstveno, jer tiha voda breg roni. U ime naroda i slobode — do pobede”, poručuje Miloje Sarić za Kompas.  

Ukoliko ste u mogućnosti da pomognete, to možete učiniti putem žiro-računa: 
 
Miloje Sarić, Cara Lazara br. 2, selo Toljevac 
 
200-129539968-45 Poštanska štedionica 

Milica Mihajlović/Kompas 

Pročitajte i: