Nacionalnih udžbenika nema do daljnjeg

Kako „Vreme“ nezvanično saznaje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima koji bi u srpske osnovne škole trebalo da uvede nacionalne udžbenike, vraćen je Ministarstvu prosvete na doradu.

Potvrdu o ovoj informaciji nismo uspeli da dobijemo iz Ministarstva, ali s obzirom da pomenutom Predlogu zakona nije posvećena ni jedna od 47 tačaka dnevnog reda na prvom jesenjem zasedanju Skupštine Srbije, govori da zakon još uvek nije spreman za usvajanje.

A najavljen je kao „hitan““Vreme još sredinom jula kad ga je usvojila Vlada a potom i Skupštinski odbor za obrazovanje.

Nije prvi put

Ovo nije prvi put da se zakon o nacionalnim udžbenicima vraća na doradu.

Paket nacionalnih udžbenika prvi put je najavljen 2021. godine nakon filma Dara iz Jasenovca kad ga je Aleksandar Vulin nadahnutim motivacionim govorom izneo u Skupštini, pa koji dan nakon njega i Aleksandar Vučić u nekom od televizijskih obraćanja. Tadašnji ministar prosvete Branko Ružić je odmah preduzeo korake ka realizaciji projekta, v.d. direktora Službenog glasnika i nekadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević je izjavio da će dati sve od sebe da se pomenute knjige nađu pred đacima već od 1. septembra 2023, ali ga tadašnji saziv Skupštine nije usvojio.

Delovalo je kao da je cela priča pokrenuta u momentu kad je vlasti bilo potrebno da se u narodu usadi svest kako je Srbija žrtva NDH, pa posredno i da se podstakne odeljenost od sadašnje Hrvatske, i da kad je taj zadatak ostvaren, nacionalni udžbenici više nisu bili potrebni.

Nacionalna čitanka

Zatim je aprila 2023. godine odlučeno da će se umesto nacionalnih udžbenika, praviti samo nacionalna čitanka, pa je i to propalo.

Oktobra 2023. je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima u kome piše da je nacionalna čitanka jedini obavezni udžbenik, februara 2024. Ministarstvo prosvete je odvojilo 329 miliona dinara (2,7 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve, maja iste godine Miloš Vučević je u svom premijerskom ekspozeu govorio o sadržaju budućih udžbenika srpskog jezika, istorije i geografije od prvog osnovne do četvrtog srednje a sve u cilju „identitetske socijalizacije“, i posle toga se o tome više nije govorilo.

Na kraju se pojavila „Riznica 1“, nacionalna čitanka za prvi i drugi razred osnovne,  ali ne prvog dana školske 2024/25 godine kao što je trebalo, nego tek početkom oktobra. Tadašnja ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je rekla da će se ostale tri „Riznice“ pojaviti sukcesivno do kraja te školske godine. Nisu se pojavile, a ni prva „Riznica“ nije odštampana u planiranom tiražu, pa samim tim nije ni podeljena svim osnovcima u Srbiji.

Povratak nacionalnih udžbenika

Priča o nacionalnim udžbenicima vaskrsla je početkom ovog proleća, vešću da je Ministarstvo prosvete predstavilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.

U tom momentu, prosveta je bila preplavljena gorućim problemima – od prosvetnih radnika koji  ne primaju platu i opstanka školske godine, do padanja školskih tavanica, i nacionalni udžbenici su bili sredstvo za skretanje pažnje.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je na javnoj raspravi istakao da je cilj izmena Zakona o udžbenicima očuvanje nacionalnog identiteta, razvoja osećaja pripadnosti, poštovanje maternjeg jezika i negovanje tradicije, uz istovremeno podsticanje interkulturalnosti i očuvanja kulturne baštine.

Po Nacrtu tog zakona, svi osnovci Srbije dobiće udžbenike od nacionalnog interesa, i to iz srpskog jezika i književnosti, istorije, geografije, prirode, muzičkog i likovnog. Vlada Srbije će, ako tako odluči, moći da ih proširi i na srednje obrazovanje. Svi će imati identične udžbenike. Pripremiće ih javni izdavač Zavod za udžbenike, štampaće ih javno preduzeće Službeni glasnik.

Međutim, Skupština Srbije se, kao što je rečeno, time neće baviti na jesenjem zasedanju.

Marta Kos

U prorežimskim „Večernjim novostima“ je u sred zasedanja, kao neko opravdanje zašto poslanici  neće izglasati nacionalne udžbenike, objavljen tekst u kome se detaljno podseća čitalaštvo da su se protiv tih udžbenika pobunili strani izdavači koji posluju u Srbiji.

I da je to došlo do komesarke Marte Kos, koja je izjavila da će Komisija pratiti tu temu, a posebno u kontekstu pristupanja Srbije EU, i to u vezi sa poglavljem 8 o politici konkurencije, poglavljem 26 o obrazovanju i kulturi, i poglavljem 23 o pravosuđu.

„I upravo tu treba tražiti razloge zbog kojih za ovaj zakonski predlog nije bilo mesta na tekućoj sednici“ zaključeno je tom tekstu.

Međutim, sigurno će opet biti prilike da se aktivira priča o nacionalnim udžbenicima ne bi li se skrenula pažnja sa nečeg gorućeg i velikog, po vlast nepovoljnog.

Sonja Ćirić / Vreme

Tekst preuzet sa portala nedeljnika Vreme.