Ima li nade za medije u Srbiji

Medijska situacija u Srbiji je veoma loša – ali može biti i gora. U tekstu „Pustoš sa šljokicama“, nedeljnik “Vreme” analizira položaj profesionalnih medija: oni koji se usuđuju da kritikuju vlast bivaju brutalno potiskivani, strani kapital se povlači, a publika ostaje nespremna da plati za kvalitetno informisanje. Šta nas onda čeka?

Ovako to izgleda: sve počinje dolaskom SNS-a na vlast, nastavlja se kupovinom medija od strane režimskih ljudi i lokalnih tajkuna, a kulminira povlačenjem stranih investitora.

Medijska scena: Srbija

Prvi veliki udar bio je gašenje značajnih fondova poput USAID-a, čijim su projektima godinama opstajali brojni istraživački i lokalni mediji. Ubrzo potom, sa ovih prostora se povukla i Al Džazira. Investicioni fond BC Partners prodao je kablovsku mrežu SBB, zajedno sa svim pravima na sportske prenose – državnom Telekomu. Od tada su pod stalnim udarima televizije N1 i Nova S. I dalje rade kao i pre, ali pitanje je koliko još dugo? Novi menadžment za sada ćuti.

Na drugoj strani, država direktno finansira prorežimske medije i zakonski učvršćuje svoje vlasništvo u njima – što je donedavno bilo protivzakonito, sada je ozakonjeno.

Šira slika

Profesor Rade Veljanovski za “Vreme” objašnjava da se u poslednjih 20–30 godina globalna medijska slika značajno promenila: broj medija je porastao, ali je količina novca koja u njih ulazi ostala ista. „Zbog toga su mediji krenuli putem komercijalizacije i sadržaja koji se lakše prodaju, ali sve manje zadovoljavaju osnovnu potrebu javnosti – pravo da zna“, kaže Veljanovski. Važne teme više se ne obrađuju temeljno i sveobuhvatno kao nekad.

Ipak, Srbija ima i svoje specifičnosti. Ovdje, vlast ne samo da utiče – već direktno pritiska medije, s jasnim ciljem da oni služe isključivo njoj, a ne javnom interesu.

Profesorka Snježana Milivojević upozorava na nastanak “medijskog duopola”: svi kritički mediji gurnuti su na jednu stranu, što ih ne čini nužno jačima.
Istovremeno, država – preko Telekoma i politički povezanih biznismena – postaje ključni igrač na tržištu.

Važno pitanje

Zašto publika ne podržava medije kojima veruje – makar pretplatom, kupovinom štampe, donacijama?  Ljudi su navikli da je novinarstvo besplatno. A dok se publika seli na digitalne, besplatne platforme – algoritmi potiskuju profesionalni sadržaj, što vlast dodatno koristi da učvrsti svoju medijsku kontrolu.

Dakle – ima li nade za profesionalne medije pod ovim režimom? Nada postoji samo u publici.
U tome da barem deo građana koji žele da budu istinito i odgovorno informisani, to i podrže. Pretplatom, donacijom, kupovinom, a ne samo lajkom na društvenim mrežama.

J.J./Vreme

Više o ovoj temi čitajte OVDE.