Autonomija stranačkih prostorija

U Srbiji se zakon čuva formalno, kao i autonomija Univerziteta. Nije došlo do narušavanja autonomije upadom u Državni univerzitet u Novom Pazaru (DUNP) jer policija nije kročila u zgradu (to su i potvrdili državni zvaničnici). Policija je samo je stajala ispred i čekala da prljav posao završi privatno obezbeđenje iz Kraljeva.

Nije prošlo mnogo dok građani nisu prepoznali lica pod crnim kapuljačama, velikim delom zbog njihovih prethodnih podviga kada su sa Skupštine grada Kraljeva 15. maja izbacili opozicione odbornike, podrazumeva se, primenom sile. Opstruisanje govora, lomljenje ruke, fizičko nasilje i udaljavanje sa govornice dovelo je do hapšenja. Ali do hapšenja opozicionih odbornika Ivana Matovića i Vladana Slavkovića.

Protest u Kraljevu

Kraljevčani nisu popustili pred višespratnim plakatima gradskog odbora SNS na protestu organizovanom nekoliko sati nakon događaja u Novom Pazaru. Upad u DUNP je, razume se, samo jedan od povoda.

A ispred same zgrade kraljevačkih naprednjaka nalazila su se nova i stara lica policijskih pripadnika koje će kasnije zameniti pripadnici žandarmerije u opremi za razbijanje demonstracija. Pretpostavka da se u samom lokalu nalaze iste one osobe koje su ranije tog dana u crnim trenerkama bile u Novom Pazaru, mogla bi da bude opravdana obzirom na to koliko ih je policija čuvala. A i ima nečeg i u toj tautologiji da prostorije SNS-a štite uniformisana i uniformisana lica (ona u crnom i ona sa zaštitnim šlemovima).

Ka policiji, kao i ka građanima, poletela su jaja i razni objekti. Policiji nije smetalo ni kada je umesto Slobinih vodenih topova, iz prostorija stranke izvučen šmrk. Polomljena stakla na lokalu sa natpisom Srpske napredne stranke dodatno su lomile pristalice režima, ne bi li imali bolji nišan i širi prostor. U Srbiji se zakon čuva formalno, pa je i sama primena zakona u isti mah selektivna i usmerena. Kao vodeni mlaz.

Kako su batinaši dobili batine

Policija je čuvala i prostorije stranke u Novom Sadu u Bulevaru oslobođenja kada su sa tog mesta ka građanima bačena jaja, plastične flaše i bela farba. Ali čini se da bi bilo bolje da je prećutni dogovor između kordona policije i prorežimskih pristalica bio izgovoren jer je policija, nakon određenog perioda testiranja tolerancije, pendrecima uvela SNS-ovce nazad u prostorije stranke.

To svakako nije prošlo bez reakcije, pa je zbog intervencije policije nad pristalicama Srpske napredne stranke smenjen načelnik Policijske uprave Goran Radonjić, a na njegovo mesto postavljen nekadašnji pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije Nevenko Marić. Osim što je prošle godine osuđen za zlostavljanje na radnom mestu, Marić je u javnosti poznat i po navodnim vezama sa kriminalcima, nezakonitim radnjama i inspektor u čijoj je kancelariji tokom saslušanja koje je obavljao umro slikar Dragan Malešević Tapi.

Maj je bio vreo

Radonjić je smenjen, ili kako ministar untrašnjih poslova kaže “preraspoređen na novu dužnost”, 22. maja, a Marić je na funkciju postavljen dan kasnije. Maj je svakako već bio dovoljno buran, kao i mart, kao i jun. Kao i, čini se, svaki mesec od novembra prošle godine. Bojazan (ili nadanje) da će se protesti utišati tokom leta – uklonili su svi građani koji su, pored organizovanih protesta u većim gradovima, pravdu potražili i u svojoj opštini. I pred lokalnim prostorijama SNS-a.

To se moglo videti i u Valjevu pre samo pet dana kada su okupljene građane nakon protesta protiv rudarenja litijuma, sa prozora prostorija vladajuće stranke, nepoznata lica pokrivena preko grla gađala flašama i jajima. U pojedinim navodima se spominju i kamenice, ali i flaše zamrznute vode. Polomljeni izlog SNS prostorija u prizemlju zgrade otkrio je brzinu kojom su se pristalice Srpske napredne stranke dale u beg. Naravno, zakon je tu da se ponovo delom primeni, pa je nedugo nakon što su slike polomljenog stakla na lokalu SNS-a pozdravljene uz čestitke, usledilo je privođenje učesnika protesta.

Decentralizacija

Decentralizacija je velika opasnost za svaku centralizovanu vlast. Kakva bi to opština bila da može da funkcioniše bez kontrole iz Beograda? Da recimo, nema obavezu da basnoslovnim količinama novca iz budžeta reklamira svoje aktivnosti u beogradskim tabloidima. Decentralizovane opštine bi imale više za svoje građane, a prorežimski tabloidi možda ne bi ni opstali.

“Njihov cilj nije borba za demokratiju, već destabilizacija i pokušaj preuzimanja lokalne vlasti”, navodi se u saopštenju gradonačelnika Novog Pazara Nihata Biševca. Biševac, ili kako sugrađani vole da mu tepaju – Nino, uspeo je u svom saopštenju da pohvali policiju na stepenicama ispred Državnog univerziteta u Novom Pazaru rečima da su “pokazali visok nivo profesionalizma i uzdržanosti”.

Koga štiti policija

Sa pokušajima da se uvede sintagma i zasebno krivično delo “napad na stranačke prostorije” dolaze i posredni znaci o potencijalnim izborima. Svi indikatori su tu: permanentna kampanja je zaoštrenija, obećanja se uveliko dele, koalicioni partneri se stavljaju na test. Jedino što nedostaje je ubedljiva pobeda.

Jer u državi u kojoj je preko decenije tradicionalno proglašavana ubedljiva pobeda većine, čini se nelogično da policija fizički u kontinuitetu brani prostorije dominantne stranke. A čak i kada bi se sveli na loklani, opštinski nivo, čini se nezamislivim da sastavni deo predizborne kampanje Srpske napredne stranke budu štandovi sa stranačkim materijalom. Pokušaj da postave štand na Zvezdari završio se neslavno kada su komšije iz okolnih zgrada oterali promotere vladajuće stranke u martu, kao i kada su se dan kasnije višečasovno odmeravale snage na pijaci Kalenić. Policija je i tada pravila obruč oko pristalica režima.

Ali ima li dovoljno policije za izborne uslove?

Vasilija Antonijević

Pročitajte i