Građanima Vršca prekršajne prijave bez legitimisanja: „Prepoznao me je policajac koji živi u mom mestu“
Više građana Vršca koji su prisustvovali protestima koji se prethodnih nedelja svakodnevno održavaju u ovom gradu, primilo je prekršajne prijave zbog navodnog ometanja saobraćaja. Međutim, građane policija tokom protesta nije legitimisala, te se postavlja pitanje kako su oni uopšte identifikovani. Stoga, advokati smatraju da u ovakvim slučajevima postoje osnovi za žalbu.
Patrolama policije i BIA na beogradskim ulicama pridružuje se i vojna policija. (Foto: Fonet/AP)
Prepoznali ga policajci
Željko Krneta, ratni veteran koji živi u malom selu u opštini Vršac, čest je na protestima. Organizovao je i dočeke studenata pešaka u svom selu, a kada su širom Srbije, pa i u Vršcu, protesti postali svakodnevni, Krneta je na njima učestvovao. Međutim, nedavno mu je na kućnu adresu stigla prekršajna prijava zbog protesta koji je održan 2. jula.
“To je bio protest ispred prostorija Srpske napredne stranke (SNS), što ih očigledno najviše boli. Prijava je pisana u 18.04, što je interesantno, imajući u vidu da je protest počeo u 18, samo četiri minuta ranije. Mene apsolutno niko nije legitimisao, već me je prepoznao policajac koji je iz istog mesta kao i ja”, priča Krneta za Novu ekonomiju.
U prekršajnoj prijavi navodi se da se da se on “u svojstvu pešaka zadržavao na kolovozu”, čime je ometao saobraćaj. Na samom početku protesta, dva policijska vozila su, naglašava, blokirala ulicu sa obe strane, tako da se saobraćaj na ovom mestu nije odvijao.
Krneta, međutim, kaznu od 5.000, odnosno 2.500 dinara ukoliko se namiri u roku od osam dana – neće da plati.
Kako se žaliti?
Prijave koje su građanima stigle odnose se na Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji propisuje da “pešak ne sme da se kreće i zadržava na kolovozu, izuzev u slučajevima predviđenim ovim zakonom, kao ni da iznenada stupi na kolovoz”.
Ipak, advokati smatraju da ovde nije baš sve urađeno u skladu sa zakonom. Problem je, naime, to što građani nisu legitimisani na licu mesta, odnosno policija im nije tražila na uvid lični dokument, te ostaje nepoznato kako su identifikovani.
Mnogi advokati, među kojima su i oni iz Vršca, odlučili su da pomognu građanima tako što će pro bono, odnosno bez naplate usluge, uložiti žalbe na prekršajne prijave.
Advokatica Sara El Sarag za Novu ekonomiju kaže da je u pitanju mali grad, u kojem se svi znaju, te postoji mogućnost da su policajci fotografisali ili snimili učesnike protesta i tako ih identifikovali. To, međutim, nije dovoljno.
“Prekršajni nalog treba da se potpiše, obavezno da se fotokopira, ta fotokopija se čuva, a original se šalje u Prekršajni sud, ali obavezno u roku od osam dana. Tako se nalog šalje na sudsku procenu, odnosno na sudsko odlučivanje. Onda se saslušavaju svedoci, policajci, zapravo izgleda kao bilo koji drugi običan postupak”, objašnjava El Sarag.
Nova ekonomija