Jadar zvanično strateški projekat EU: A šta ćemo sa Rio Tintom?

EU sada zvanično smatra Jadar jednim od najbitnijih projekata sa zalihama metala i minerala neophodnih za odbranu, vazduhoplovstvo i energetsku tranziciju.

Kompanija Rio Tinto, koja treba da realizuje projekat Jadar u Srbiji, suočava se sa brojnim kontroverznim projektima širom sveta, koji uključuju ozbiljne optužbe za kršenje ljudskih prava, uništavanje kulturnog nasleđa i ekološke katastrofe.

Projekat litijumske mine u Loznici navodno bi mogao da zadovolji čak 90 odsto evropske potražnje za litijumom. Licenca je privremeno bila povučena 2022. godine, ali je ponovo vraćena 2024. godine. Kompanija trenutno revidira troškove projekta u skladu sa novim ekološkim i pravnim standardima. Za to vreme aktivsti prete da neće „ni tenkovima“ uspeti da skone stanovnike Jadra sa njihovih ognjišta, dok postoje i mnogobrojni problemi u vezi sa ekološkim aspektom projekta.

Dodatnu zabrinutost stvara reputacija australijske kompanije Rio Tinto čiji mnogi projekti su izazivali polemiku javnosti, a to su:

Juukan Gorge, Australija

U maju 2020. godine, Rio Tinto je uništio 46.000 godina staru pećinu u regionu Pilbara, što je izazvalo globalnu osudu. Iako je kompanija kasnije priznala grešku i potpisala sporazum sa tradicionalnim vlasnicima zemljišta, Puutu Kunti Kurrama i Pinikura (PKKP), incident je doveo do smene menadžmenta i promene korporativne strategije u pogledu zaštite kulturnog nasleđa.

Oyu Tolgoi, Mongolija

Ovaj rudarski projekat, u kojem Rio Tinto ima 66 odsto udela, suočava se sa političkim nestabilnostima. Nakon smene premijera i protesta zbog navodnih zloupotreba, postoji rizik od promena u uslovima poslovanja i potencijalnog povećanja državnog udela. Projekat je ključan za ekonomiju Mongolije i Rio Tinto, jer se očekuje da postane četvrti najveći svetski proizvođač bakra.

Mandena, Madagaskar

Rudnik ilmenita Mandena, koji je u vlasništvu Rio Tinto-a, nalazi se u ekološki osetljivom regionu blizu Nacionalnog parka Andohahela. Projekat je suočen sa kritikama zbog zagađenja lokalnih voda, uključujući prisustvo olova i uranijuma, što je izazvalo zabrinutost među lokalnim stanovništvom i ekološkim organizacijama.

Panguna, Papua Nova Gvineja

Rudnik bakra Panguna, koji je bio u vlasništvu Rio Tinto-a, bio je centar građanskog rata na Bougainvilleu između 1989. i 1990. godine. Iako je rudnik zatvoren, Rio Tinto je kritikovan zbog neadekvatnog čišćenja i sanacije ekoloških šteta, što je dovelo do dugoročnih negativnih uticaja na lokalne zajednice.

Simandou, Gvineja

Projekat rudnika gvožđa Simandou, koji se smatra jednim od najvećih neiskorišćenih ležišta gvožđa na svetu, suočava se sa brojnim izazovima, uključujući sporove oko vlasništva, optužbe za korupciju i potrebu za izgradnjom železničke infrastrukture i dubokomorskog pristaništa. Komercijalni izvoz se očekuje tek 2025. godine, gotovo tri decenije nakon izdavanja prve dozvole za istraživanje.

Kelian, Indonezija

Rudnik zlata Kelian, koji je bio u vlasništvu Rio Tinto-a do 2004. godine, suočava se sa optužbama za nasilne evikcije lokalnog stanovništva, seksualne napade od strane zaposlenih i ekološke štete. Kompanija je kasnije isplatila 5,4 miliona dolara kao kompenzaciju, ali kritike na račun njenog nasleđa u regionu i dalje traju.

Tiwai Point, Novi Zeland

Aluminijumski topionik u Tiwai Point-u, koji je bio u vlasništvu Rio Tinto-a, suočava se sa kritikama zbog neadekvatnog odlaganja opasnog otpada, uključujući fluorid i cijanid. Procene ukazuju na to da je na tom mestu skladišteno do 250.000 tona opasnog otpada bez odgovarajuće regulative, što predstavlja ozbiljan ekološki rizik.

Ovi projekti ilustriraju dugoročnu i globalnu kritiku Rio Tinto-a zbog zanemarivanja ekoloških i ljudskih prava u korist ekonomskih interesa. Kompanija se suočava sa sve većim pritiscima da poboljša svoje poslovne prakse i odgovornost prema zajednicama u kojima posluje. Zbog toga je zabrinutost građana u Srbiji još veća ako se zna da je upravo ovoj kompaniji poverena realizacija projekta Jadar.

V. Ž./Kompas