Ponovo o službenim životinjama: U Nemačkoj ne prodaju pse

Sudeći po oglasu koji je nedavno objavila kasarna Knjaz Miloš u Nišu, penzionisani službeni psi u srpskoj vojsci idu na “doboš” kao da su rashodovani nameštaj. U tom oglasu, nuđeno je 25 ostarelih pasa na slobodnu prodaju – po ceni od 400 do 3000 dinara. To je podiglo prašinu u javnosti i izazvalo komentare u kojima se takva rasprodaja pasa poredi s buvljakom i čak dovodi u pitanje dobrobit životinja.

A kako je u Nemačkoj

Potpukovnik Danijel Hojhert objasnio je za Dojče vele na srpskom kako to radi Bundesver, odnosno, nemačka služba federalne odbrane. “Prva opcija nam je da bivši vodič tog psa preuzme brigu, dok Ministarstvo odbrane plaća mesečnu naknadu i troškove veterinara. To je dobrovoljno. Ali, većina vodiča to uradi.” Ako vodič neće ili ne može – recimo jer u službi mora da uzme novog psa – onda se traži neki drugi vojnik ili civil da ga udomi. “Tu imamo dugu listu zainteresovanih. Pišemo im, oni dolaze, procenjujemo da li pašu uz psa, da li se slažu. Ako sve uspe, potpisujemo ugovor”, dodaje Hojhert.

Šta je važno

U oglasu niške kasarne nigde nije navedeno da li je reč o čuvarima, tragačima ili, pak, zaštitnim psima, koji su trenirani za napad. Hojhert kaže da se na gore opisan način udomljavaju penzionisani tragači. Zaštitni psi ne mogu tako lako u civilne ruke. “Ti psi uče da napadnu napadača i ugrizu”, kaže sagovornik DW: “Civil nema kvalifikacije da se odnosi prema njemu, da ga smiri kad se oseća ugroženo. Civilni vlasnici pasa nemaju obavezu da budu obučeni za to.”

Vojna tajna

U svakom slučaju, pas doživotno ostaje vlasništvo vojske. To znači da vojska plaća, ali i da može da oduzme psa – ako se dozna da se drži u lošim uslovima kod udomitelja. Koliko ima tako udomljenih pasa? Vojna tajna, kaže potpukovnik Hojhert. Ali ipak otprilike navodi da ih trenutno ima par stotina.

J.G./Vreme

Više o ovoj temi čitajte OVDE.