Sanja Sovrlić: Za pognute glave Srba sa Kosova odgovorni oni koji su na vlasti

„Kada se ljudi odluče na ovakav korak to je zato što u veruju u taj čin i zato što je to njihov izbor. Onda koračaju ponosno, uzdignute a ne pognute glave. U koloni koja je krenula ka Beogradu bilo je i takvih, ali u malom broju“, ocenila Sanja Sovrlić.

Iako je to mnogima u Beogradu izazvalo drugačiju reakciju, Sovrlić kaže da je to za nju bila tužna slika. Ne toliko vesela kolona ljudi koja se iz Rudnice uputila ka glavnom gradu sadrži mahom prinuđene na pešačenje. „Na to mi ukazuje činjenica da su okupljeni krili lica od kamere, pa i od mene“.

„Jedan od retkih bio je mladić koji je ponosno mahao zastavom dok sam ga snimala. Na komentar iz grupe ‘neka, nemoj’ odgovorio je sa: što da ne? Njegova rekacija govorila mi je da nema čega da se stidi. 

I taj trenutak mi je zapravo bio i drag. Možemo da raspravljamo o razlozima za njegovo formiranje pozitivnog mišljenja o aktuelnoj vlasti, ali je neosporivo njegovo pravo da ga ima. Imala sam utisak da je u pitanju osoba kojoj je u redu da postoji drugačije mišljenje i da je spreman da svakoga gleda kao čoveka“, kaže Sovrlić.

Medijski neprijatelji i crtanje mete

„Međutim, bilo je i onih koji su pokazivali netrpeljivost videvši mikrofon televizije N1. Jedan mladić je ponavljao sada već poznate rečenice iz direktih targetiranja ove medijske kuće koje su usmeravali pripadnici vladajuće stranke i državni zvaničnici, ali i mediji pod kontrolom vlasti.

Stekla sam utisak da on nije bio spreman da na mene sa mikrofonom u rukama gleda kao na ljudsko biće – već kao na neko zlo. Jedan gospodin srednjih godina je, kada sam mu prišla, bez oklevanja počeo da priča odgovarajući na moja pitanja bez bilo kakvog negodovanja. Na moje pitanje gde su spavali i pravili pauze, nespretno je rekao da uopšte nisu odmarali. To me je zbunilo pa sam čak šokirano pitala: ‘niste odmarali celu noć?’ na šta je on ponovo odgovorio – ‘ne’.

Ali kako je razgovor sa njim odmicao, neko iz kolone je reagovao i počeo da viče kako bi ga prekinuo. Nisam insistirala dalje, jer nisam želela da tom čoveku napravim problem. Generalno, nisam htela da prilazim ili da insistiram da govore onima koji su se krili od kamere, poštovala sam njihovo pravo da ne žele da se snimaju“ kaže Sanja Sovrlić za Kompas.

Odgovornost je uvek na onima koji su na vlasti

„Mislim da je u javnosti veliki fokus na tim ljudima, uz podsmeh, umesto na onima koji su ih u tu nezavidnu poziciju doveli. Naravno da je reč o punoletnim ljudima koji imaju pravo i mogućnost izbora, ali je pitanje da li oni vide taj izbor. Verovatno je među njima i onih koji su na put krenuli iz čistog interesa, vrlo proračunato“. Sovrlić ističe da postoji utemeljena pretpostavka da je većina ljudi koja je krenula sa Kosova u Beograd uradila to da bi ‘sačuvala’ ili dobila posao ili zadržala socijalnu pomoć. „Oni možda ne vide da do toga postoji drugi put od tog od Rudnice do Beograda.“

Novinarka Sanja Sovrlić ističe da je pitanje da li su pešačili sve vreme ili samo deo puta, ili su išli prevozom – manje bitno od opasne polarizacije društva, koju je vlast u Srbiji kreirala. Prema njenim rečima; umesto razmene mišljenja i takmičenja u idejama u Srbiji danas strepimo da li će neko potegnuti kamenicu ili batinu na onoga ko drugačije misli. 

Ispred kolone novinarka iz Leposavića, u koloni mladić iz istog mesta

„Ne volim da osuđujem ljude, pa nisam to radila ni u ovom slučaju. Jer kao neko ko je sa Kosova – vrlo dobro znam kako smo došli do toga. Demokratija je u Srbiji pala na severu Kosova. Kada je počela primena Briselskog sporazuma 2013. godine, integracija Srba u ustavno pravni poredak Kosova vršena je nasilno. Tada smo prvi put videli likove na biračkim mestima, razbijene glasačke kutije. Tada je za mnoge beogradske ‘demokrate’ to bio proces koji treba podržati, divili su se neki i Vučićevoj konstruktivnosti prema Zapadu. 

A onda im je Kosovo zakucalo na vrata. Tada je već bilo kasno. Zašto ovo govorim? Pa zato što sam malo umorna od komentara: ‘ti Srbi s Kosova uvek glasaju za vlast’ i to bez osvrtanja na to kako je do stvaranja uglavnom klijentelističkog društva došlo. Počelo je pre 12 godina, a došlo do toga da su kolonu Srba sa Kosova u Kraljevu dočekivali porukom Kosovo je Srbija, – sve dok su oni do Rudnice odakle su započeli pešačenje verovatno došli vozilima sa tablicama “RKS (Republika Kosovo)”. 

Oni zbog političkih prilika ne smeju da, noseći srpske zastave, pešače preko Kosova, dok Srbije na Kosovu skoro da nema ni simbolično ni praktično. To je meni u glavi kada razmišljam o toj koloni, nije akcenat na njoj samoj i ljudima u njoj već na onima koji su ih doveli u poziciju da pešače pognutih glava. Jer odgovornost je uvek na onima koji su na vlasti a ne na građanima“, kaže Sovrlić. 

Opasno targetiranje neistomišljenika, uveliko traje dehumanizacija čitave jedne redakcije

Iako je učestao napad na novinarke i novinare televizije N1, kada su kamere bile isključene niko nije uputio negativne reči. „U jednom trenutku sam videla da mi se neko javio, pogledala sam malo bolje lice ispod kabanice, bio je to mladić iz Leposavića – mesta odakle sam i ja. Razmenili smo par rečenica. Rekla sam mu da ne razumem one koji agresivno reaguju na moj pokušaj da sa njima razgovaram. Nasmejao se, slegao ramenima i rekao: ne znam, svako svoj pos’o. 

Nisam van kamere imala problema niti sam se plašila za bezbednost. Verujem da je to zato što su meni ti ljudi (iako većinu ne poznajem) ipak poznati zbog činjenice da su sa Kosova. Znam šta mogu da očekujem, a na neki čudan način imam utisak kao da me štiti to što sam i ja odatle. Plašila sam se susreta komšija, poznanika u toj koloni jer bi možda bio mučan. Ali nisam ih u tom periodu, dok sam bila u koloni videla. Kasnije sam čula da ih je bilo više od tog jednog mladića.“

Pored Sanje Sovrlić, njena koleginica Sanja Kosović pratila je kolonu pristalica koji su „na nogama“ krenuli iz Novog Sada. Sve dok policija nije zabranila uključivanje u program uživo. „Sloboda izveštavanja u Srbiji je odavno ugrožena tako da o tome ne govori neki pojedinačni slučaj već svakodnevno targetiranje novinara i ljudi koji kritikuju vlast“ odgovara Sovrlić.

 „Kada vam vam vlast nacrta metu, označi vas kao neprijatelja države, onda svakome može da padne na pamet da ‘pravdu uzme u svoje ruke’. A N1 je označen kao dežurni neprijatelj. Da se razumemo; ja nemam ništa protiv da naš rad, uključujući moj lično, bude kritikovan. Kako bih mogla da se zalažem za slobodu govora i kritičku misao, ako i sama nisam spremna da je prihvatim? Ali profesionalna, dobronamerna kritika i dehumanizacija cele jedne redakcije su dve potpuno različite stvari“.

Vasilija Antonijević/Kompas