Zborovi, prvi utisci

Počelo je 19. marta – građani, po uzoru na studenske plenume, organizuju se u zborove širom Srbije. To je vaninstitucionalni odgovor, koji je u skladu sa slovom zakona, spram uspavanih nadležnih institucija.

Priručnik za plenume

Studenti Fakulteta organizacionih nauka objavili su sažet i precizan Priručnik za zborsko organizovanje, pod sloganom “pametniji ne popušta, pametniji se organizuje”, u kom poručuju građanima da je od izuzetne važnosti da se zbor ne svodi samo na diskusiju već treba da donese konkretne akcije koje će doprineti rešenju problema.

Primer Rakovica

Građanski zbor u Rakovici održan je 22. marta. Pola sata pre početka zbora, zajedno sa redarima tu je i moderator zbora Todor Šoštar, student druge godine Elektrotehničkog fakulteta. Na pitanje šta misli o građanskim zborovima, Todor za “Vreme” kaže: “Da budem sasvim iskren, ja sam tek pre nekoliko nedelja saznao da postoji institucija kao što je građanski zbor. I bilo mi je drago zato što ta institucija dosta podseća na studenski plenum i, ako sledimo tu analogiju, mogao bi da bude vrlo delotvoran po lokalne zajednice.”

Prednosti i mane

Todor Šoštar govori dalje o nedostatku i dometima zbora: “Jedini nedostatak koji vidim jeste možda prevelika masovnost, u smislu da ne možemo da pozivamo ceo grad ili celu državu na građanski zbor. Hoću da kažem – ovakav vid okupljanja treba da se tiče malih lokalnih zajednica kao što su mesne zajednice, sela, manje opštine i, eventualno, manji gradovi”.

U tom bi slučaju, nastavlja on, moglo da se dođe do dobrih rezultata, na primer, da se predlažu neki zakoni u lokalnoj opštini, da se ljudi skupe, poprave šta ne valja, stvore osećaj zajedništva, da možda prikupe donacije, jednostavno rešavaju neke konkretne probleme.

J.G./Vreme

Više o ovoj temi čitajte na: