26. godina od NATO bombardovanja Jugoslavije: Šta smo naučili i da li smo se kao društvo pomakli od 1999. godine?

Posledice NATO bombardovanja i danas su vidljive u sada dve nezavisne države. Dok je Crna Gora bila nešto manje pogođena i tamo na NATO agresiju sada najviše podsećaju odlomljene stene u moru s brda na kojima su gađani televizijski repetitori, u Beogradu i četvrt veka kasnije stoji razrušena zgrada Generalštaba. Odvaljeni zidovi spomenika kulture ne samo da i dalje podsećaju na razvaljenu državu još iz devedesetih godina, već podsećaju i na podele u društvu koje su i dalje prisutne.

Tako će studenti danas zajedno sa građanima protestovati ispred Generalštaba protiv njegovog rušenja, dok je pre nešto više od nedelju dana tu lokaciju posetio novi vlasnik Džerad Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, kome je zgrada mimo zakona predata kako bi tu gradio dva luksuzna hotela.

A kako je sve počelo?

Prve bombe pale su na Jugoslaviju 24. marta 1999. godine u 19.41 časova. Istovremeno su bombardovani aerodrom Slatina u Prištini i vojni aerodrom u beogradskom predgrađu Batajnica. NATO agresija na Jugoslaviju trajala je 78 dana. Poslednje bombe pale su 10. juna 1999. godine na položaje Vojske Jugoslavije u Kosovskom Kamenici.

NATO alijansa je započela bombardovanje bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je tada bio presedan. Saglasnost je pribavljena naknadno, a Beograd je postao prvi evropski grad koji je bombardovan posle Drugog svetskog rata.

Rat je završen potpisivanjem Kumanovskog sporazuma u Severnoj Makedoniji (tada Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji) koji je tadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević javnosti predstavio kao pobedu nad NATO paktom.

A kako je izgledala ta “pobeda”?  

Tokom dva i po meseca bombardovani su vojni ciljevi, kasarne, fabrička postrojenja, ali i mnogi civilni objekti, poput bolnica, fabrika, mostova, pruga… Među civilnim objektima koji su se našli na meti, a u kojima je bilo žrtava, bili su zgrada Radio-televizije Srbije, hotel Jugoslavija, Klinički centar Srbije…

Najtežim ratnim zločinom NATO agresije smatra se bombardovanje mosta preko Južne Morave u Gredeličkoj klisuri u trenutku prolaska putničkog voza. Tom prilikom je stradlo 13 civila, a teško je povređeno 16. Tačan broj nije bilo moguće odmah utvrditi zbog ratnog stanja i neadekvatne evidencije karata, pošto kontrola praktično nije ni postojala (mogao je da se ukrca svako ko želi da putuje).

Licitiranje s brojem žrtava

Broj žrtava NATO bombardovanja nikada nije tačno utvrđen. Vlast je konstantno preuveličava brojkom od preko 3.000 mrtvih, dok je na osnovu zvanične statistike procenjeno da ta cifra nije veća od 1.500 ljudi. Fond za humanitarno pravo objavio je da broj identifikovanih koji su direktno stradali od posledica NATO bombi iznosi 754 osobe.

Zvanični podaci Vojske Jugoslavije navode da je stradao 1.031 pripadnik vojske i policije, a da je ranjeno 5.731 službenih lica. Neformalna cifra tadašnjeg Ministarstva odbrane tvrdi da je ranjeno više od 2.700 dece, mada se veruje da je taj broj formalno manji. Isti izvor pominje i teško ranjavanje više od 6.000 civila.

Kasnije je knjiga „Junaci otadžbine“ čije je finansiranje objavilo Ministarstvo odbrane navelo da je u NATO bombardovanju stradalo 275 policajaca i 254 vojnika.

Situacija na Kosovu

Prema podacima međunarodnih humanitarnih organizacija srpske snage su u periodu od 20. marta do 14. juna 1999. godine na Kosovu i Metohiji ubile 6.901 pripadnika albanske nacionalne zajednice.

U istom periodu je teroristička organizacija Oslobodilačka vojska Kosova likvidirala 328 srpskih civila i 136 Roma i drugih nealbanaca. Pripadnici MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije ubili su u direktnoj borbi 1.204 pripadnika OVK, dok je OVK ubila 559 vojnika i pripadnika srpske policije.

Epilog

Povlačenje bezbednosnih snaga Jugoslavije sa Kosova i Metohije i predaje tog dela teritorije na upravljanje misiji Ujedinjenih nacija dovelo je do raseljavanja oko 200.000 Srba.

Materijalna šteta od NATO bombardovanja nikada nije zvanično utvrđena, a licitira se cifrom između 30 i 100 milijardi dolara.

U bombardovanju je uništeno ili oštećeno 25.000 objekata na teritoriji Srbije i Crne Gore, uništeno je 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruge.

Prema zvaničnim podacima uništeno je 14 vojnih i civilnih aerodroma od kojih mnogi ni do danas nisu ponovo ospobljeni za upotrebu. Od civilnih objekata je srušeno 19 bolnica,  20 domova zdravlja, 18 dečijih vrtića, 69 škola, 44 mosta, 176 spomenika kulutre.

NATO alijansa je saopštila da je za 78 dana izvršeno 2.300 akcija udara na Jugoslaviju i da je na zemlju bačeno 22.000 projektila različitih tipova.

Šta dalje?

NATO bombardovanje Jugoslavije ostavilo je tragove u društvu koji su i dalje pristuni. Dok je Crna Gora danas punopravna članica NATO alijanse, u Srbiji malo ko veruje da bi mogla da se u javnosti dobije većinska podrška za tako nešto.

Utisak je da je NATO bombardovanje, zbog rušenja infrastrukture, ubrzalo pad Slobodana Miloševića, ali je istovremeno ojačalo desničarske i antizapadne snage u zemlji.

Čak i mnogi proevrospki nastrojeni građani kritikuju ideju bombardovanja evropske zemlje u kojoj je diktatura Slobodana Miloševića još 1996. bila ozbiljno poljuljana i trebalo je da svakog časa padne.

Uprkos evorpskoj i američkoj pomoći koja se od 2000. godine do danas meri milijardama dolara, NATO bombardovanje doprinelo je trajnom jačanju utiska javnosti da je Rusija veći prijatelj Srbije od zapadnih zemalja.

Postoje oni koji smatraju i da je posledica povratka na vlast desničarskih snaga 2012. godine ustvari nastavak posledice promene društvene klime zbog NATO bombardovanja.

Uzroke i posledice NATO bombardovanja nemoguće je sagledati bez celokupne slike od početka ratova devedestih u Jugoslaviji.

V. Živanović/Kompas