Smrt Davida Vujića: Odlazak poslednjeg člana „srpske sedmorke“ iz Apolo programa koji je odveo čoveka na Mesec

Dok srpski mediji u objavi o smrti Davida Vujića mahom u lidu (prvoj rečenici vesti) ističu da je sa suprugom Dženifer 40 godina braka obeležio u hramu Svetog Save na Vračaru, ovaj vazduhoplovni inženjer i menadžer ima u biografiji gomilu bitnijih stvari.

Ko je bio David Vujić?

David je rođen u Midlendu (Pensilvanija) 1935. godine. Otac Mita Vujić, poreklom iz Okučana u Slavoniji (današnja Hrvatska), i majka Milka iz Gline odselili su se u SAD neposredno posle Prvog svetskog rata. Iako nikada nije imao srpski pasoš, David nije zaboravio svoje poreklo i zahvaljujući roditeljima tečno je pričao srpski jezik.

U jednom od intervjua rekao je da mu je otac govorio: „Davide ti si Amerikanac, ali nemoj nikad da zaboraviš odakle si“. Tvrdio je da je na njegovo očuvanje srpskog porekla uticalo i to što je kao dečak bio poslužitelj u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Midlendu.

Diplomirao je poslovnu administraciju na Univerzitetu Južna Kalifornija, a magistrirao je biznis i tehničke nauke na Karitosu.

Tokom karijere radio je u sektorima odbrane, avijacije, aeronautike, bezbednosti, energetike i saobraćaja.

Šta je radio u Apolo programu?

David Vujić je u Apolo programu šezdesetih godina prošlog veka bio projektni koordinator. U praksi je bio zadužen za koordinaciju rada između proizvođača svemirskog broda i NASA kao naručioca, odnosno za zajednički rad sa svim kompanijama koje su proizvodile opremu koja će čoveka odvesti na Mesec. Iako ovo zvuči kao klasičan menadžerski posao, mogao je da ga obavlja samo neko sa visokim inženjerskim poznavanjem aeronautike.

NASA ga je zapazila dok je radio u vazduhoplovnoj kompaniji North American Aviation.

Zbog specifičnosti posla bio je u stalnom kontaktu sa astronautom Nilom Armstrongom koji je insistirao da bude uključen i u koordinaciju opremanja broda kojim će se otisnuti na Mesec. Jugoslavija je bila prva evropska zemlja koju je Nil Armstrong posle svoh poduhvata posetio zajedno sa Majklom Kolinsom i Bazom Oldrinom, a kada je sa predsednikom Josipom Brozom Titom razmenio nekoliko rečenica na srpskom jeziku naveo je da je to naučio od Davida Vujića.

Šta je radio posle Apolo programa?

Vujić je bio suosnivač neprofitne organizacije za obezbeđivanje stanova aktivnim i penzionisanim pripadnicima američke vojske, konsultant za rukovođenje projektima u nevladinom sektoru, osnivač i predsednik Tesline naučne fondacije, član borda direktora Poslovnog saveta SAD. Učestvovao je u osnivanju humanitarnih organizacija Preživećemo rak. Bio je na vodećim pozicijama mnogih velikih američkih kompanija i bavio se konsultantskim i lobističkim uslugama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikvao je 2020. godine Davida Vujića Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena.

Šta je „srpska sedmorka“?

U pitanju su sedmorica naučnika srpskog porekla koji su učestvovali u Apolo misiji, a kojima Srbija još uvek nije odala adekvatnu počast za rad na jednom od najvećih poduhvata ne samo XX veka nego u celokupnoj istoriji.

Najpoznatiji među njima bio je Majk Vučelić, mašinski inženjer koji je u misiji spasavanja posade Apolo 13 učestvovao s malom grupom ljudi u pronalasku rešenja da astronauti ipak budu bezbedno vraćeni na zemlju. Kasnije je tokom karijere bio glavni projektant na izradi rešenja kako da se američka Apolo kapsula bezbedno u svemiru spoji sa ruskim Sojuzom. Vučelića su u NASA nazivali „menadžer za probleme“ jer je uvek bio u uskoj grupi naučnika koji su rešavali najkompleksnije tehničke probleme, uključujući i onaj kada je 1968. eksplodirala probna letelica u kojoj je bio Armstrong.

V. Živanović/Kompas